Грамофонија – К. Штокхаузен: Химне
Настављамо циклус у којем репродукујемо албуме из колекције проф. Весне Микић, посвећене историји електроакустичке и експерименталне музике. У другој емисији циклуса је на програму снимак композиције „Химне“ Карлхајнца Штокхаузена, објављен на плочи продукцијске куће Дојче грамофон 1969. године.
Реализација овог сложеног остварења је трајала две године, а дело је иницијално замишљено као четвороставачна композиција за квадрофону траку сачињена од узорака снимака државних химни, конкретних и електронских звукова. Ставови су названи регионима 1, 2, 3 и 4, а сваки је посвећен по једном Штокхаузеневом савременику и сачињен од другачијег избора семплова. У вечерашњој емисији ћемо репродуковати прва два региона, посвећена Пјеру Булезу и Анрију Пусеру. У првом ставу употребљени су снимци Интернационале и Марсељезе, док се у другом јављају одломци немачке химне, групе афричких химни, почетак руске химне и снимци настали током рада у студију. Трака је реализована у студију Западнонемачког радија у Келну, а сарадници Штокхаузена су били Дејвид Џонсон и Месијас Маигуашка. За потребе реализације овог издања, аутор је од квадрофоног оригинала, направио стерео микс композиције, који је концертно први пут представљен у Лондону 1971. године.
Програмски коментар за овај албум написао је аутор, а он се наводи и као супервизор дизајна омота плоче. Штокхаузен је 1969. године дело прерадио додајући му оркестарске и солистичке деонице, док је оригинални стерео запис коришћен приликом живих наступа као електронски сегмент. Циклус се у извесном смислу може сматрати незавршеним будући да је аутор имао у плану још региона, иако је предвиђено да се региони могу и појединачно изводити. Такође, од 1969. године, Штокхаузен је на својим наступима изводио обе верзије Химни, иако су тек 1995. објављене заједно у оквиру четвороструког издања које укључује и снимак који вечерас емитујемо.
Аутор
Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић
Коментари