Студије и огледи

Семјуел Кон: Пандемије – таласи зараза и таласи мржње од атинске куге до сиде

Да ли пандемије нужно призивају авети расних, класних, етничких или верских предрасуда и покрећу таласе мржње и насиља, као што се дешавало током неких епидемија у прошлости? Да ли је тражење кривца и „жртвеног јарца” за избијање и ширење заразне болести, које резултује мржњом и насиљем, универзална појава у историји?

У огледу „Пандемије" амерички историчар Семјуел Кон даје сажет преглед историје пандемија на Западу, оспоравајућио схватање већине историчара да су велике епидемије по правилу подстицале окривљавање „Другог", тј. да су мржња и насиље нормалне социјалне консеквенце ширења заразних болести, утолико израженије уколико је болест била мистериознија у погледу свог узрока и начина на који би се могла лечити. Тако, на пример, К. Гинзбург пише да „јака траума великих епидемија интензивира потрагу за жртвеним јарцем, на кога ће се свалити свакојаки страхови, мржња и напетост", док Д. Нелкин и С. Гилман тврде да је „бацање кривице на некога одувек било средство да се мистериозне и ужасне болести учине схватљивим, из чега је онда проистицала нада да би оне некако могле бити стављене под контролу".

Један од парадигматских случајева била је епидемија црне куге у XIV веку, позната као „Црна смрт", која је широм Европе изазвала масовно насиље над припадницима одређених друштвених слојева и професија (на пример, просјацима и свештеницима), као и над етничким мањинама, нарочито Јеврејима.

Не оспоравајући да су неке болести, попут куге или колере, у појединим случајевима заиста доводиле до међусобног оптуживања различитих друштвених група и до интензивног насиља, чак и након што су узрочници болести и механизми њиховог преношења постали добро познати, Семјуел Кон објашњава да су, током историје, окривљавање и мржња, заправо, веома ретко били повезани са пандемијама. Позивајући се на многобројне примере епидемија од античких до модерних времена, овај аутор показује да су епидемије много чешће наводиле друштвене заједнице на додатну слогу, а не на раздор.

Чланак Семјуела Кона, преузет из часописа Historical Research (бр. 230, новембар 2012), превео је с енглеског Александар Б. Недељковић.

Спикерска интерпретација текста: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић