Светске музичке позорнице
Дела Франца Шуберта (увертира за сценски комад Розамунда), Петра Чајковског (Виолински концерт у Де дуру, опус 35) и Јоханеса Брамса (Прва симфонија у це молу, опус 68). Филхармонијом из Луксембурга диригује Густаво Химено, који је на челу ансамбла од 2015. године. Солисткиња је виолинисткиња Симоне Ламзма. Снимак је са концерта одржаног 17. септембра прошле године у дворани Филхармоније у Луксембургу.
Сценски комад Розамунда Шуберт је компоновао 1823. године по тексту Хелмине фон Шлези. Сиже овог комада прати принцезу Розамунду коју је отац пре смрти оставио на бригу сиромашној удовици Акси како би је сачувао од дворских интрига. Напунивши седамнаест година, Розамунда покушава да ступи на престо свог краљевства - Кипра, али од тог момента започиње и сложена прича овог комада обојеног интригама, љубавним сценама и наглим драмским обртима. Како верност и љубав побеђују на крају, комад се завршава сценама крунисања Розамунде и њеног вереника Алфонса.
Виолински концерт у Де дуру Петар Чајковки је компоновао 1878. године током боравка на Женевском језеру, где је дошао да се опорави од депресије изазване исхитреним браком са Антоњином Миљуковом, којим је композитор покушао да докаже своју очигледно непостојећу хетеросексуалност. У том периоду писао је и Клавирску сонату у Ге дуру, али му је рад на овом делу ишао тешко. Друштво на језеру правио му је виолиниста Јосиф Котек, који је у том периоду похађао студије у Берлину у класи Јозефа Јоахима. У моментима опуштања, заједно су свирали дела за виолину и клавир, међу којима и транскрипцију Лалоове Шпанске симфоније. Како историјски извори наводе, управо то дело је инспирисало Чајковског да компонује Виолински концерт, који је премијерно изведен 4. децембра 1881. године у Бечу, када је оркестром дириговао Ханс Рихтер, а солистичку деоницу свирао Адолф Бродски, коме је композитор и посветио дело.
Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић
Коментари