Светске музичке позорнице
Антоњин Рејха: кантата Ленора. Изводе Хор и Филхармонија из Брна. Улоге тумаче: сопрани Мартина Јанкова као Ленора и Павла Викопалова као Мајка, тенор Војћех Пархем је наратор, а баритон Јиржи Бриклер изводи ролу Вилема. Снимак је са концерта одржаног 7. фебруара ове године у Градској дворани у Брну.
Дела Антоњина Рејхе, као и његовог савременика Лудвига ван Бетовена, на одређени начин повезују две епохе у музичкој историји - касни класицизам и рани романтизам. Једно од њих је и кантата Ленора, писана по тексту истоимене баладе немачког песника Готфрида Аугуста Биргера, која обилује речитативима, аријама и хорским одломцима, а у којој су дувачки инструменти представљени у свом пуном сјају.
Рејха је ово дело писао 1805. године, у оквиру периода свог боравка у Бечу, где је студирао код Јозефа Хајдна, дружио се са Бетовеном, Салијеријем и француским музичарима који су у том периоду боравили у аустријској престоници. Међутим, композиторов живот и каријеру у овом граду прекинула је Наполеонова окупација. Године 1806. Рејха је отпутовао у Лајпциг, надајући се да ће у овом граду извести своје дело, међутим и ту је сусрео француску војску, те је пребегао у Париз. Након завршетка Наполеонових похода на Конзерваторијуму у Паризу постао је професор из чије су класе изашли неки од важних композитора попут Хектора Берлиоза, Сезара Франка и Шарла Гуноа.
Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари