Мајстори барока

Корели, рођен 1653. године у Фузињану, на пола пута између Болоње и Равене, је за свог живота извршио пресудан утицај на развој инструменталне музике у Италији и широм Европе. И после смрти 1713. године, формални образац који је установио у својим соло сонатама за виолину, трио сонатама и кончерима гросима, је путем штампаних издања, али и делатности његових ученика Пјетра Локателија и Франческа Ђеминијања, постао стандард и за будуће генерације. Поред формалних решења, ту је и недвосмислено „корелијевски" стил писања за гудачке инструменте, као и начин коришћења инструмента, пвренствено виолине. После завршених студија у Болоњи и пријема у престижну Филхармонијску академију у овом граду, Корели се доселио у Рим где је развио своју каријеру. У Вечном граду је постао један од водећих виолиниста који је пре свега водио оркестре у палатама краљице Кристине од Шведске и моћног кардинала Памфилија. Инструменталне академије - концертне свечаности - у палатама кардинала Памфилија и кардинала Отобонија, сматране су централним дешавањима музичког живота Рима. Корели је примењивао строгу извођачку дисциплину у својим инструменталним ансамблима које је водио, чиме је успоставио високи професионални стандард који ће остати у примени током читавог XVIII века. Овај аутор је био први композитор који је своју репутацију заснивао на успеху инструменталних дела, а не вокално-инструменталних, као што је то тада био случај и чија је интернационална слава последица развоја музичког извођаштва. Занимљиво је напоменути да је 1706. године Корели примљен заједно са Пасквинијем и Скарлатијем у Аркадијску академију у Риму где је добио име Аркомело Еримантео. Сахрањен је у цркви Санта Марија Ротонда, некадашњем Пантеону, где су се још неколико година после његове смрти одржавале службе у његову част.

Уредница Ксенија Стевановић