Томисалав Брлек: Модерност Петера Естерхазија

Томислав Брлек, професор књижевности на Свеучилишту у Загребу, недавно је у Београду одржао предавање о модерности великог мађарског писца Петера Естерхазија. Основна теза овога предавања могла би се сажети у формули да је свако књижевно дело, у основи, не само недовршено, него и недовршиво. Велики Естерхазијев роман Harmonia caelestis из 2000. године, роман о приповедачевом оцу, добио је својеврсни наставак какав се, вероватно, у историји књижевности никада до тада није догодио. Естерхазијев роман Побољшана верзија, који се појављује брзо после Harmonia caelestis, управо је реакција на претходни роман и то брутална реакција: тек, дакле, пошто је објавио роман о своме оцу, Петер Естерхази је сазнао да човек о којем је писао с толико пажње и љубави био полицијски доушник. У роману Побољшана верзија Естерхази доноси делове из досијеа свога оца и коментарише их, неретко их супротстављајући ономе што је писао у претходној књизи. „Да се то није заиста догодило", каже Томислав Брлек у своме предавању, „та је ситуација толико естерхазијевска да би је Петер Естерхази, напросто, измислио". Но, иако се Побољшана верзија на чињеничној равни супротставља претходном роману, занимљиво је што први роман, због тога, не губи на истинитости. Не само, наравно, зато што истина књижевности не лежи у поклапању онога што је написано са чињеницама, већ – и то је мотив на којем загребачки професор инсистира – књижевно дело, велико књижевно дело какво Естерхазијево несумњиво јесте, мора у себи бити недовршено, те, као такво, оно увек зазива неку врсту наставка, друге, побољшане, или ко зна већ какве верзије. Утолико је Побољшана верзија својеврсни додатак који је је и сам недовршен. Књижевност је недовршива игра са самом собом.

Уредник Иван Миленковић