Ораторијум „Аврамова жртва” Камиле де Роси

Данашња музичка историографија покушава да отргне од заборава сваки и најмањи податак о животу и стваралаштву ове ауторке. Међутим, помаци нису велики. Оно што се зна јесте да је потицала из Рима, пошто се увек потписивала са Романа – Римљанка и да су на царском двору у Бечу изведена четири њена ораторијума у периоду од 1707. до 1710. године за време владавине Јозефа I. Из ових штурих чињеница, може се закључити да је рођена негде у последњој трећини XVII века, а затим креће низ претпоставки како је успела да добије тако високо покровитељство, као што је оно хабсбуршких владара - од тога да је припадала музичкој породици Роси, до тога да је била аристократкиња обдарена изузетним музичким талентом и друштвеним везама. У књиговодственим списима аустријског двора не помиње се име Камиле до Роси, што не треба да изненађује, с обзиром да није припадала групи дворских музичара који су примали плату. У сваком случају, ораторијум је написан за Свету ускршњу недељу и службу која се одржава у Царској капели у Бечу. Остало је забележено да је либретиста био песник-аматер Франческо Марија Дарио, који је избарао тематику из Старог Завета, која је била често заступљена и вољена на хабсбуршком двору. Наиме, тему Аврамовог жртвовања сина, први је музички обрадио нико други до музички обдарени Леополд II 1685. године, да би потом уследили и ораторијуми дворских музичара Франческа Пасеринија и Марк-Антонија Зианија. Драмска структура ораторијума, у својој дводелној макро форми, се бави питањем: како је могуће да отац, посебно онај који је тако дуго чекао на рођење детета, може да убије свог сина?

Либретиста Дарио својој верзији библијских догађаја, не поклања посебну дубину, али инсистира на јаким емоцијама у складу са барокним фокусом на афекат, ослањајући се на предзнање публике о свим аспектима приче о Авраму и Исаку. Поред њих ту је и лик мајке Саре, која описује ситуацију која је довела до велике жртве и даје кратки критички осврт на породичне односе. Поред њих, лик Анђела је ту да обезбеди хоризонт божје воље и снаге вере.

У музичком смислу, занимљиво је напоменути да Камила де Роси користи чак два шаламаја у моменту Аврамовог падања у сан. Овај инструмент се у Бечу одмаћио четири године раније, поставши врло популаран у оперској музици. У формалном смислу ораторијум је след арија за солистичке гласове, којима претходне речитативи, осим завршног, јубилантног дуета између Аврама и Исака. У сваком случају ово је врло пријемчива, мајсторски написана музика, која приказује Камилу де Роси као композиторку изузетног талента и музичке имагинације.

Уредница: Ксенија Стевановић