Бетовенова колекција Еурорадија

На програму су била дела Лудвига ван Бетовена настала у размаку од три године: Четврти клавирски концерт компонован 1806. и први Бетовенов ораторијум Христ на маслиновој гори настао 1803. године.

Четврти клавирски концерт припада периоду када је Бетовен написао и Четврту симфонију, Виолински концерт и Разумовски квартете опус 59, у годинама када је у његовом опусу престао да доминира драматични набој ранијих дела. Композитор је, с друге стране, у овом концерту комбиновао традицију и иновативност, која се нарочито огледа у непредвидивим хармонским решењима, а историчари музике га описују као прави пример потпуног ослобађања Бетовеновог експериментаторског духа као његовог природног начина изражавања.

Солистичку деоницу на овом концерту тумачио је најистакнутији мађарски пијаниста данашњице, Деже Ранки, некадашњи студент Пала Кадоше и Ференца Радоша. Светску каријеру започео је са осамнаест година, након што је победио на Међународном такмичењу Роберт Шуман у Цвикауу. Наступао је са Берлинским и Лондонским филхармоничарима, краљевским Консертхебау оркестром, Националним оркестром Француског радија, као и са истакнутим диригентима као што су Ђерђ Шолти, Лорин Мазел, Зубин Мехта и многи други. Средином осамдесетих година прошлог века почео је активно да наступа са својом супругом, такође пијанисткињом Едитом Клукон, изводећи дела за клавир четвороручно као и остварења за клавирски дуо.

У другом делу овог концерта изведен је Бетовенов ораторијум Христ на маслиновој гори, а поред Симфонијског оркестра, наступио је и хор Мађарског радија и солисти: сопран Лила Хорти, тенор Иштван Хорват и баритон Саболч Хамори.

Овај ораторијум се не изводи често, но премда није музички иновативно дело, неретко га сматрају кључним делом за разумевање Бетовеновог стваралаштва. Наиме, Бетовен у Христу не види сина библијског Бога, већ обичног човека од крви и меса, са сумњама и бригама, који се сусреће са нама познатим осећањима страха, наде, предаје и одрицања. Тему за овај ораторијум је одабрао сам композитор, а либрето је написао Франц Ксавер Хубер, који је слободно парафразирао текст јеванђеља и проширио га за потребе арија или ансамбла. Бетовенова музика је, уз драмске моменте, препуна напетости и искрене воље за животом, а њену театралност дочарава и чињеница да је оригинална партитура садржавала и сценска упутства за извођаче.

Ауторка Јелена Дамјановић