Ханс Абрахамсен: Снежна краљица

Главне улоге тумачили су: Барбара Хениген као Герда, као Кај је наступила Рејчел Вилсон која се у овој улози замењивала са глумцем Томасом Греслом. Катарина Далајман је била бака и Жена из Финске, Питер Роуз је био Снежна краљица и Ирвас. Каролине Ветергрен је тумачила улогу принцезе, Дин Пауер је био принц, док су као Шумска врана и Дворска врана наступали Кевин Конерс и Овен Вилетс. Хором и оркестром Баварске државне опере дириговао је Корнелијус Мајстер.

Ово дело је настало као поруџбина Краљевске данске опере, те је премијера дела била у октобру 2019. године у Копенхагену. У вечерашњој емисији пратићете енглеску верзију која је направљена управо за Баварску државну оперу, која је учествовала у копродукцији дела. Опера Снежна краљица је базирана на истоименој бајци Ханса Кристијана Андерсена, а либрето су написали композитор Ханс Абрахамсен и Хенрик Енгелбрехт. Енглеску верзију текста је начинила британска списатељица Аманда Холден. Улогу Герде тумачи сопран Бараба Хениген која је инспирисала настанак опере, после изузетно успешне сарадње са Абрахамсеном на његовом вишеструко награђиваном делу Let Me Tell You.

Сама Барбара Хениген каже да је њен и Абрахамсенов однос симбиотски, али да је крањи резултат у потпуности дело композитора који је овај пут изабарао да се доњи регистар гласа користи у већој мери, а да из њега „исијава" висока сопранска лага по којој је Хениген позната.

У овој верзији опере Герда није дете, већ одрасла особа, која се бори за свог партнера чију је психу обузела дубока депресија. Кај је болестан и удаљен од ње, а у својој потрази за њим, у жељи да га пробуди и врати у живот, она се сусреће са бројним ситуацијама које је успоравају или јој дају подстрек да настави даље. У том погледу улога Герде је написана са пуно саосећања и непоходне интимности. Истовремено цео заплет опере се не одриче радње Андерсенове бајке - већ је прати и удвостручује овим савременијим тумачењем. Како сам Абрахамсен каже „ова бајка је толико слојевита... да се њене тајне могу интерпретирати на најразличитије могуће начине". У музичком смислу Абрахамсен ствара комплексно, а опет сведено звучно ткање, поигравајући се са колористичким могућностима великог, али нестандардног оркестра који поседује велики корпус удараљки, укључујући и машину за ветар, хармонику, синтисајзер и челесту, као и шест хорни и Вагнерову тубу.

Уредница Ксенија Стевановић