In memoriam – Владимир Крањчевић

Овај истакнути уметник, са каријером дугом више од шест деценија, дипломирао је на клавирском одсеку на Музичкој академији у Загребу 1961. године, да би потом студирао дириговање код Славка Златића и Игора Маркевича, а диплому магистра стекао је у класи Војислава Илића 1980. године. На Музичкој академији у Загребу, у звању редовног професора, предавао је дириговање од 1978. године, а 2014. године стекао статус професора емеритуса.

Владимир Крањчевић посебно је био успешан као хорски диригент – каријеру је започео као шеф-диригент камерног оркестра „Ватрослав Лисински", а најплодоноснију сарадњу остварио је са Академским хором „Иван Горан Ковачић", са којим је радио у периоду од 1974. до 1987. године. Након тога, водио је Мешовити хор ХРТ-а, Загребачке мадригалисте, Симфонијски оркестар ХРТ-а, док је у периоду од 1988. до распада Југославије, био запослен у Музичкој продукцији Радио-телевизије Србије, реализујући са нашим хором и симфонијским оркестром бројне снимке и успешне концертне турнеје. По речима самог Крањчевића, дириговање хоровима га је привукло од првог тренутка, јер је сматрао „да је звук хора, људски глас уопште, примарни и основни инструмент у музици".

Током деведесетих и почетком двехиљадитих, Крањчевић је био директор Опере Хрватског народног казалишта у Загребу од 1994. до 2002. године, када је обновљена његова сарадња са ансамблим РТС-а, која је по речима представника Музичке продукције „увек била реализована на обострано задовољство, али и задовољство публике". Уз маестра Крањчевића Хор Радио-телевизије Србије је остварио неке од најзапаженијих концерата у својој каријери. Изведена су нека од најрепрезентативнијих дела вокалне и вокално-инструменталне музике, међу којима су Свеноћно бдење Сергеја Рахмњинова, Литургија, Страсна седмица и Опело Стевана Мокрањца, као и Малерова Осма симфонија, Бахов Магнификат, Божићни ораторијум, Пасија по Матеју и Пасија по Јовану. Између осталог, овај уметник остаће запамћен и по томе што је музику Стевана Мокрањца пронео свуда по свету, изводећи је са многобројним хорским ансамблима. Са Академским хором Иван Горан Ковачић, Крањчевић је 1975. године у Загребу извео Литургију Светог Јована Златоустог Стевана Мокрањца, што је било прво интегрално извођење овог дела после смрти аутора. Након првог извођења у Загребу, интересовање је било тако велико да је другом наступу у Загребачкој катедрали присуствовало преко три хиљаде људи. Ово дело је наредне године Крањчевић представио и у београдског Галерији фресака, а потом га је са успехом изводио широм света - на турнејама по Кини и Корeји, у Паризу, Берлину и другим градовима.

Иако је био пре свега посвећен тумачењу вокално-инструменталних дела, Владимир Крањчевић је извео и бројна остварења савремених хрватских и српских аутора - Југослава Бошњака, Слободана Атанацковића, Франа Папића, Станка Хорвата Игора Куљерића, Дубравка Детонија, Даворина Кемпфа, Петра Бергама, Срђана Јаћимовића и других. Ипак, највећи део његовог изведеног и снимљеног репертоара остаје вокално-инструментална литература, која је обухватала обимна дела попут Хендловог Месије, Бахове Пасије по Матеју, Моцартовог, Брамсовог и Фореовог Реквијема, Хонегеровог ораторијума Краљ Давид, Бритновог Ратног реквијема, Свадбе Игора Стравинског и многих других остварења.

Говорећи о квалитетима Крањчевићевог диригентског приступа, Босиљка Перић-Кемпф је у дневном листу Вјесник 1989. године записала следеће: „то су у првом реду сигурност, прецизност, детаљно познавање партитуре и несумњива склоност ка монументалности у обликовању великих вокално-инструменталних дела".

Уредница емисије: Ивана Неимаревић