Ђузепe Верди: Сицилијанска вечерња

Верди је готово целу 1854. годину провео у Паризу где је компоновао оперу Сицилијанска вечерња по наруџбини Париске опере. Односи са управом опере, као и са либретистом Еженом Скрибом нису били складни, те је Верди неколико пута хтео да раскине уговор и повуче се у потпуности из овог подухвата. Оно што га је одржало на путу да заврши дело, била је париска публика коју је желео да освоји у потпуности. Зато је и одабрао формат „велике опере", тог француског оперског жанра, намеравајући да превазиђе успех оца ове грандиозне форме, Ђакома Мајербера. Ежен Скриб је за ту прилику композитору понудио већ написан либрето, који су он и његов помоћник Шарл Диверије, двадесет година раније наменили Доницетију. Скриб се није обазирао на Вердијев позив да напише „нову, грандиозну, страсну причу", већ је само померио место одвијања радње из Фландрије у XVI веку на Сицилију у XIII веку и додао пети чин по којем опера и носи своје име. Наиме, то је велики масакр француских завојевача Сицилије, у историји познат под именом Сицилијанска вечерња, када су побуњеници убили велики број француских досељеника. У нашем језику је устаљен погрешан превод опере као Сицилијанске вечери, а консензус око правилног коришћења наслова још није постигнут.

Заплет опере прати љубави између Анрија и Елене на фону побуне Сицилијанца против француских завојевача у Палерму, крајем XIII века. Оно што Анри не зна јесте да је његов отац омражени гувернер сицилије Ги де Монфор. Он је на страни побуњеника, које предводи и организује Жан Просида, док Елена жели да освети убиство брата. Када му Монфор открива његово порекло, Анри је приморан да бира између своје вољене и побуњеника и оца. Он јавно признаје да му је Монфор отац, не би ли спасао своје пријатеље. Ипак, Просида одлучује да искористи најављено венчање између Анрија и Елене, као кулису за масакр француских завојевача. На звук звона која позивају како на венчање, тако и на вечерњу службу, Сицилијанци нападају Французе који страдају у крвавом пиру, упамћеном у историји овог фасцинантног острва.

Сам Верди је са Сицилијанским вечерњима започео истраживање музичко-драматуршких могућности проистеклих из сукоба приватног и јавног, које ће довести до врхунца у својим зрелим и позним делима.

Уредница Ксенија Стевановић