Савремена читања Великог инквизитора

Институт за студије културе и хришћанства, Народна библиотека Србије и Дом омладине из Београда организовали су научни скуп „Савремена читања Великог инквизитора", поводом 140-годишњице објављивања Браће Карамазових, једног од најзначајнијих романа Фјодора Михајловича Достојевског као и светске књижевности уопште.

Александар Фатић у свом излагању разматра два битна цитата у Великом инквизитору. Први цитат изговара Иван Карамазов свом управо замонашенoм брату Аљоши: „Знаш ли да ће протећи векови и човечанство ће прогласити, на уста своје премудрости и науке, да нема злочина, па, дакле, да нема ни греха, него да постоје једино гладни". Овим редовима, сматра Фатић, указује се на проблематизовање моралне аутономије субјекта као основне претпоставке за приписивање одговорности. Други цитат гласи: „На земљи постоје три силе, јединствене три силе које могу да заувек победе и заробе савест тих немоћних бунтовника ради њихове среће - а те су силе: чудо, тајна и ауторитет." Овај хришћански мотив код Достојевског има дубоки саморазвојни и пастирски смисао и његово логичко праћење можда нуди одговор на питање о томе како засновати морал на претпоставкама одсуства моралне аутономије, односно у условима наше бачености у свет и хетерономности од метафизичког зова стварности, која нам је и епистемички и егзистенцијално само делимично доступна.

Предраг Драгутиновић започиње своје излагање чињеницом да је први пут када је записана прича о Исусу она намерно насловљена „еванђеље" - блага, радосна вест. На тај начин је субверзивно употребљен појам из политичког речника царске идеологије и примењен на причу о речима и делима Исуса из Назарета. Велики инквизитор, 15 векова касније, поново прича причу о Исусу, али овај пут субверзивно у односу на почетак, не као благу вест, већ као антијеванђеље, које се може сажети на следећи начин: „...ти си изабрао све што има необично, неизвесно и неодређено, изабрао си све што је изнад снаге људске, и стога си са људима поступио као да их никако не волиш; и ко је све то учинио; онај који је дошао да и живот свој жртвује за њих". Антијеванђеље по Великом инквизитору је укидање суштине еванђеља као вере и наде у назначење човека као слободног детета Божијег, и то сваког човека без разлике, закључује Драгутиновић.

Следећег четвртка, 16. јануара, наставићемо емитовање звучних записа са овог научног скупа.

Уредница емисије Тања Мијовић.