Уметност интерпретације – Марис Јансонс
Слушаћете дела Јана Сибелијуса и Рихарда Штрауса које је диригент Марис Јансонс извео на концерту одржаном 28. јула ове године на фестивалу државе Мекленбург-Западна Померанија. Овим снимцима, указујемо почаст овом великом летонско-руском диригенту, који је преминуо 30. новембра у Санкт Петербургу у 76. години живота.
Јансонс је протеклих деценија сматран за једног од највећих светских диригената, а у неким анкетама чак и понајбољим међу својим колегама. Његове турнеје и концерти са два оркестра са којима је дуже радио - Симфонијским оркестром Баварског радија и Консерхебау оркестром из Амстердама, су били високо очекивани догађаји који су ретко кога остављали равнодушним.
Истанчан слух за детаље, сјајно изведени звучни врхунци, дубока осећајност и експресивност су биле карактеристике Јансонсовог приступа музици.
Јансонс је од раног детињства показао изузетан таленат за музику, а пошто је 1971. године освојио другу награду на Међународном такмичењу Херберт фон Карајан у Берлину, познати диригент, који је у том тренутку био на врхунцу каријере и утицаја, позвао га је да буде његов асистент. Ипак, совјетске власти су онемогућиле да Јансонсу буде уручена ова понуда, тако да је 1973. године постављен за асистента Јевгенија Мравинског у Лењинградској филхармонији. Године 1979. постао је музички директор Филхармоније из Осла, што је био његов први ангжман са једним оркестром са запада Европе. Ипак, тек је почетком деведесетих година, после пада Берлинског зида, почео да привлачи пажњу међународне јавности. Тако је 1997. године добио место шефа диригента Симфонијског оркестра из Питсбруга, а потом и престижна места музичког директора при Симфонијском оркестру Баварског радија и амстердамском Консерхебау оркестру. Нарушено здравље је био разлог што се Јансонс 2015. године повукао са чела Консертхебауа, али је остао и даље да ради са Баварским оркестром, где се посебно заложио са изградњу нове концертне дворане у договору са градом Минхеном и Баварском савезном државом, а планирано је да буде готова 2024. године, што ће бити још једна заоставштина Мариса Јансонса.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари