Јохан Георг Ликл и камерна музика
У четвртој, последњој емисији циклуса којим обележавамо 250 година од рођења аустријског композитора Јохана Георга Ликла слушаћете музику за дувачке ансамбле овог аутора и његовог савременика, Франца Кромера.
Композиције за ансамбле дувачких инструмената, познате и као партите или harmoniemusik, биле су карактеристичне за хабзбуршку музичку традицију и изразито популарне у аристократским домовима који су могли да окупе ансамбл неопходан за њихово извођење. Међу водећим композиторима у овом жанру убрајао се Франц Кромер, десет година старији од Ликла.
Касација за обоу, кларинет, хорну и фагот убраја се међу најамбициознија камерна дела Јохана Георга Ликла. Ликл је ово дело штампао у Бечу око 1799. године код мало познатог издавача по имену Едер и у наредном столећу скоро сви примерци овог издања били су изгубљени. Музиколог Алберт Андро пронашао је 1910. непотпуни примерак и објавио га 1936. године, мислећи да је реч о изгубљеном делу Волфганга Амадеуса Моцарта. Савремена истраживања музиколога Рајнера Шотштета у Мађарској националној библиотеци потврдила су Ликлово ауторство и употпунила партитуру. У овом периоду Ликл је компоновао више дела за дувачке ансамбле, укључујући касацију и два сектеста опус 11, у којима је као стандард успоставио петоставачну структуру циклуса, са два играчка става, и то са менуетом на месту другог и полком на месту четвртог става. У Ликловој касацији, централни лагани став писан је у облику теме са варијацијама.
Аутор
Срђан Атанасовски
Уредница Сања
Куњадић
_169x300 "Zeleni i crni list")
_809x620.jpg "Нилс Гаде: Шеста симфонија")
Коментари