Уметност интерпретације – Марис Јансонс
Марис Јансонс, једна од најснажнијих диригентских личности протеклих десетлећа, преминуо је 30. новембра у Санкт Петербугу, у 76. години. У емисији УМЕТНОСТ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ чућете Реквијем Волфганга Амадеуса Моцарта, забележен на концерту 11. маја 2017. године у Херкуловој дворани у Минхену, као и Симфонију број 10 у е молу Дмитрија Шостаковича са Јансонсовог последњег концерта одржаног 25. октобра у дворани Гастајг у Минхену. И у наредним недељама подсетићемо се још неких рецентних наступа овог диригента, чије снимке нам је уступио Баварски радио у оквиру размене Еурорадија.
Рођен у окупираној Риги за време Другог светског рата, у породици музичара, Марис Јансонс је од почетка био окружен музиком, али и недаћама. Његова мајка, сопран Ираида Јансонс, била је јевреског порекла и родила га је у тајности изван гета, где је њена породица страдала у Холокаусту. Касније се породица преселила у Лењинград, где је његов отац диригент Арвидс Јансонс добио место асистента Јевгенија Мравинског у Лењинградској филхармонији. Млађи Јансонс ће наследити оца на овој позицији, предводећи неке од првих концерата овог оркестра на западу после пада Берлинског зида. И поред завидне каријере у протекле две деценије, Јансонс је остао везан за Санкт Петербург, где је у Толстојевој кући, познатом здању у којем су живеле и живе плејаде руских и совјетских уметника, имао стални дом.
Марис Јансонс је волео процес проба на којима је тестирао своју „идеју звука", односно унутрашњи доживљај дела, који је карактерисао као простор између „разума и осећања". Ипак, како је рекао, није волео да концерт буде реплика пробе. „Концерт је нешто више", казао је Јансонс „Он је као ракета. Први корак је припрема, други су пробе у дворани, а трећи корак је досегнути свемир – што у мом случају значи најбоље што оркестар и ја можемо да дамо у одређеном тренутку".
Уредница Ксенија Стевановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари