Разум и осећајност

Кулау је рођен 1786. године у данашњој Доњој Саксонији, у породици војних музичара, која је упркос релативном сиромаштву, младићу омогућила да се у Хамбургу школује за пијанисту. Свој пијанисткички деби имао је 1804. године, а из овог периода потичу и његове најраније објављене композиције, написане за флауту и клавир. До великог преокрета у његовом животу долази 1810. године, када је пребегао у Данску, како би избегао мобилизацију пред налетом Наполеонових трупа, а три године касније и званично постао држављанин ове земље. Прве успехе забележио је у Данском краљевском театру где је представљао зингшпиле и музику за позоришне комаде, док се његова музика за комедију Брдо вилењака из 1828. године сматра првим данским националним музичким остварењем. Наиме, овај комад има стожерно место у данској култури, јер је заснован на традиционалним баладама и фоклорној причи о вилењацима, а један њен одломак, са музиком Фридриха Кулауа, постао је роматничарски узор будућим генерацијама данских аутора, као и национална химна ове земље.

Поред сценских дела, Кулау је компоновао и велики број клавирских композиција, која су била под великим утицајем Бетовенове музике. Сличности се највише примећују у клавирским концертима, будући да је Кулау био је велики промотер музике бечког класичара, коју је као врсни пијаниста и сам изводио. Ипак, у његовом опусу могу се пронаћи сви други популарни жанрови са почетка 19. века – камерна дела, соло песме, те прегршт композиција за клавир, било као солистички или камерни инструмент.

У вечерашњој емисији представићемо мање позната дела из опуса овог аутора – она посвећена гудачким инструментима, тачније Сонате за виолину из опуса 79. Три сонате под овим бројем, показују Кулауа као мајстора мелодијске инвенције, али и доброг познаваоца инструмената и њихових особености. Иако овај композитор није унапредио технику свирања на виолини, види се да је правио теме које одговарају тембру инструмента, али и клавирској пратњи, остварујући улгађен однос између две деонице. Први ставови ових соната су испуњени обиљем тематског материјала, фразе су дуге и распеване, други, лагани ставови имају прозрачан и уједначен звук, док су завршна Ронда пружала прилику за техничку бравуру солисте.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић