Јохан Георг Ликл и камерна музика

У периоду од 1785. до 1805. године Ликл је живео и радио у Бечу, те је и његов опус камерне музике одражавао традицију бечке композиторске школе, као и укус тамошњих љубитеља музике. Једно од његових централних остварења на пољу камерне музике јесте збирка трију четвороставачна гудачка квартета коју је компоновао средином последње деценије 18. века, а објавио 1797. године. У првом квартету из ове збирке, у де-молу, поред тематског рада у првом ставу типичног за бечку школу, издваја се изразито инвентивни лагани став – Andante un poco adagio – као и енергични финале, који носи одредницу Allegro furioso, а у коме је композитор на формалном плану употребио субдоминанту репризу прве теме, како би очувао тонални однос двеју тема у репризи. Из бечког периода Ликловог рада такође потиче и његов опус од два секстета, оба у Ес-дуру, писаних за ансамбл дувачких инструмената састављен од пара кларинета, хорни и фагота.

Као и Ликл, дванаест година млађи Јохан Непомук Хумел био је ученик Јозефа Хајдна. Иако ће касније изградити каријеру пијанисте-виртуоза, једно од његових првих намештења било је управо на Хајднову препоруку, кога је заменио у служби мађарске аристократске породице Естерхази у истоименом дворцу. Управо из овог периода потиче његова збирка гудачких квартета опус 30, компонована око 1804. године, која представља оригиналан допринос бечкој школи гудачког квартета, са посебно развијеним контрапунктским поступцима. У трећем квартету из ове збирке, на месту играчког става, Хумел уместо менуета или скерца уводи алеманду, коју обогаћује контрапунктским писмом.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић