Хроника Трећег програма

Филм Притка, руског редитеља млађе генерације Кантемира Балагова, за тему има страдање становника Лењинграда непосредно после немачке опсаде у Другом светском рату. У центру заплета су младе жене Ија и Маша, које играју Викторија Мирошниченко и Василиса Перелигина. Њихове животне трагедије гледалац сазнаје кроз веште сценаристичке елипсе, које никада до краја не откривају праву позадину њиховог делања, а оно што је јасно је то да су обе доживеле тортуру од стране мушкараца, али се другачије са њом суочавају. Ија је шизоидни убица чију менталну болест нико не примећује, док је Маша, као жртва сурове деградације и сексуалног понижења на фронту, остала оптимиста. Крупни планови ове две жене су слика и прилика пасивног и активног карактера, неизлечиве меланхолије и жеље да се мисли позитивно, чак и када не постоји ни један тренутак у животу који би пружио било какву наду. Балагов је у својој причи, на самом крају, успео да поетнира идеју универзалне патње приказујући однос лењинградских буржуја који се нису борили у рату, а задржали су стечено, и оних који су ратовали и изгубили све што су имали. Редитељ нам храбро поставља питање да ли је октобарска револуција заиста била победа комунизма, ко се извукао, а ко опстао, и да ли је „црвена" буржоазија само преузела особине оних против којих се борила, коментарише Петар Јончић.

* * *

Издавачка кућа Архипелаг из Београда недавно је објавила збирку прича Милете Продановића О папагајима и предаторима. По речима Владиславе Гордић Петковић, разноврсна, провокативна и увек кадра да читаоца изненади и шокира, романескна и приповедна проза сликара и писца Милете Продановића јесте ангажована на више начина: у њој има каткад иронично-сентименталних, каткад опоро-носталгичних, али увек доследно критички интонираних коментара на аномалије у друштву и култури, у политици и политичком активизму, па и у паклу приватног живота, који је увек препун нехотичних грешака далекосежних последица. За прозу овог аутора се може рећи да је и својеврстан водич кроз догађаје у Србији од осамдесетих година прошлог века до данас; она бележи успомене урбане супкултуре осамдесетих, али и време транзиције. С тог аспекта, пoсебно је интересантна прича „О илектричној струји и другим демонима" из збирке О папагајима и предаторима, чија радња сеже у прошлост, безмало четврт века уназад, како би се успоставила паралела са централним догађајем - прогоном електричне струје из свакодневног живота у Србији. Осликавајући наоко углађеног господина средњих година, који се публици представља као „звезда свепрожимајуће зоне сумрака", приповедач све време указује на медијске стратегије и манипулације самозваног гуруа. У овој причи, малтене као у некој студији случаја, показује се како злоупотреба моћи ограничава слободу медија, и како неслободни медији постају генератор корупције, примитивизма, пада у незнање и дезоријентисаност. Милета Продановић форму кратке приче мајсторски користи као оквир футуристичке параболе о репресији и регресији.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.