Хроника Трећег програма

Апсолутним победникoм Лесковачког интернационалног фестивала филмске режије LIFFE проглашено је северномакедонско остварење Бог постоји и име му је Петрунија, вероватно водеће регионалне ауторке Теоне Стругар-Митевске. Друга награда припала је српском редитељу старије генерације Драгану Маринковићу за Пијавице, а трећа Петру Ристовском за филм Краљ Петар Први, док је награда за најбољу продукцију припала хрватском филму Осми повереник Ивана Салаја. Најбољи глумац је Сергеј Трифуновић, а најбоља глумица Наташа Нинковић, обоје за улоге у дебитантском остварењу Ана-Марије Роси Ајвар. Специјална признања добили су Зорица Нушева (за главну улогу у Петрунији), већ поменута Ана Марија Роси и црногорски редитељ Радослав Станишић за свој документарни филм Последњи YU филмски романтик, обавештава нас Дејан Петровић.

Филм Бог постоји и име му је Петрунија је прича о побуни жене у средини обележеној патријархатом. Петрунија је девојка која већ дуже време од завршетка факултета не успева да нађе посао, незаинтересована је и посвемашње индиферентна. После још једног нуспеха током традиционалне богојављенске трке за Часни крст, она одлучује да са споредне стране доплива до њега, а затим и побегне, што изазива бес локалне заједнице.

У документарном филму Емира Кустурице Пепе, један узвишени живот пратимо разговоре нашег истакнутог редитеља и једног од омиљених светских лидера - Хозеа Пепа Мухике у последњим данима његовог мандата. Председник Уругваја, познат по томе што на посао путује старом Фолксваген Бубом превозећи и мештане које сусретне, што је велики део плате издвајао за домове за најсиромашније, што слободно време проводи одржавајући башту и тако даље, открива Кустурици своја размишљања, ставове и светоназоре, прича о свом деценијском тамновању у озлоглашеном латиноамеричком казамату, али и о актуелном стању у светској политици и визијама за пожељан будући развој цивилизације.

Искусни аутор Мирослав Мандић у свом остварењу Глумим, јесам задире у саме постулате класично схваћене уметности. У троделном омнибусу он своје протагонисте смешта у три различите бивше југословенске републике, а осим заједничке глумачеке професије, повезује их то што они настављају да улазе у лик и након проба, односно снимања. У првој причи камера прати веома младу студенткињу глуме у Сарајеву која пошто је добила улогу крадљивице, почиње да узима туђе ствари и у приватном животу; у дугој, средовечни театарски глумац превазилази претпостављену меру припреме за улогу бескућника и заиста почиње да се понаша и живи на такав начин; у трећој, познати глумац од љубавника на екрану постаје опсесивни трагалац за истом емоцијом са истом партнерком и изван филмског сета, што доводи до низа неспоразума, сукоба и одбијања, пише Дејан Петровић.

Читала Марица Милчановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.