Хроника Трећег програма

Можете пратити осврте Иване Кроње и Дејана Петровића на филмове приказане на 25. Сарајево Филм Фестивалу, који је одржан од 14. до 21. августа.

У свом тексту Ивана Кроња пише о дебитанстком играном филму Ивана Салатића Ти имаш ноћ, снимљеном у продукцији Црне Горе, Србије и Катара, као и о новом остварењу Педра Алмадовара Слава и бол.

Ти имаш ноћ је социјална прича о страдању три генерације породице у транзицијским процесима, у којој је редитељ Иван Салатић применио драматургију стања чекања и пропадања, лишену конфликта, враћајући се својој готово опсесивној теми краја Југославије и економског краха приморја. У филм су зналачки укључене документарне црно-беле секвенце златног доба бродоградилишта у Бијелој, али и говори политичара, који остављају утисак узалудности.

Један од највећих живих европских филмских уметника, Педро Алмодовар, за главну улогу у филму Слава и бол поново је одабрао свог омиљеног глумца, Антонија Бандераса, који је за овај филм освојио награду за најбољу мушку улогу у Кану. Полазећи од личних елемената и постављајући у центар збивања остарелог филмског редитеља у психолошкој кризи, Алмодовар развија причу у свом препознатљивом жанру поп-комедије са елементима мелодраме.

Из програма 25. Сарајево Филм Фестивала Дејан Петровић издаваја оставрење Паразит истакнутог јужнокорејског редитеља Јон Хо Бонга, као и филм Совјетски врт моладавског аутора Драгоша Турее.

У филму Паразит, кроз деликатан приказ живота две потпуно различите породице, сазнајемо све што је заиста битно о савременом (не само) корејском друштву. Четири члана породице таворе у сутерену, без запослења и изгледних животних перспектива, све док се јадан од њих не запосли као учитељ енглеског код локалних милионера. Кроз обиље уврнутог и интелигентног хумора, уз високу стилизацију и маестрално занатско умеће, Хо Бонг скицира портрет својеврсне азијске Породице Адамс, уз дозирану употребу маштовитих сцена насиља, које ипак не прерастају у самосврховите оргије, што често јесте случај у корејској кинематографској школи.

Непосредно покренут великим бројем случајева обољења од рака, Драгош Туреа се у филму Совјетски врт враћа у прошлост дотичне земље и на ране експерименте инициране с највишег политичког врха, а који су се тицали повећања приноса пољопривредне производње. Иако није у питању врхунска режија и занатско умеће релативно младог редитеља, питања која његов филм отвара су веома значајна и упиру поглед у сличне скривене поступке отуђених олигархија, и тадашњих и садашњих, с тим да ћемо о крајњим резултатима ових потоњих тек сазнавати у декадама које следе.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње