Хроника Трећег програма

Како нас обавештава Милан Гарић књигу Мистериј, иза свега Предраг Финци је припремао као истраживач, а написао је као писац, који се дуго припремао и увежбавао, а онда та искуства и знања објединио и надишао. Књига садржи девет органски сједињених есеја: Откуд?, Умјетност пред мистичним, Како?, Мистично искуство, Чему?, Филозофске недоумице, Зашто?, Мистериј као филозофски појам и Када?. Посебна вредност ове књиге није само у томе што се о мистичном говори без мистификовања, рационално и аналитички строго, него превасходно у томе што она поступно показује да се „мистично" најпре приписује нечему необичном, неком чуду, куриозитету, а тек у својој зрелости дух разабире мистично у „обичном", наизглед по себи разумљивом. Управо је то основни, супстанцијални садржајни и значењски ток ове књиге у којој се органски спајају посебна искустава и делови властите духовне биографије са важним а затамњеним, или недовољно осветљеним деловима и видовима духовне биографије човека уопште.

Финци нас уводи у тему говорећи о првим искуствима са оностраним - о дјечачкој зачуђености мађионичарским триковима, магичним цртежима и илустрацијама Парацелзусових списа, о томе како је додавао Шехерзадиним причама своје, надметао се у храбрости са другарима показујући докле сам сме да зађе у оближње гробље, како је пре него што је упознао Платонову пећину, истражио властите шпиље, одрастао уз приче и легенде уз чије су речи и одјеке одрастале генерације, све док није задобио оно поверење, које, ни сами не знамо како, заслужимо код случајних сапутника и познаника који нам поверавају најфантастичније приче и тајне. Прелаз са таквих искустава и анегдоталних подсећања на суштински план и аналитички говор о мистичном искуству, догађа се суптилно, те готово неосетно улазимо у обиље лапидарних казивања о мистичном у уметности, религији и филозофији, поткрепљених брижно одабраним примерима. „Читава једна кратка, специјалистичка студија о сличностима и разликама у погледима на мистично и мистериј у умјетности, религији и филозофији - од првих мистичких искустава насталих у заносу древних обреда и ритуала, у орфичким и дионизијским светковинама, до данас, од суфија до Виљема Блејка, од Блејка до Бодлера, Рембоа, Рилкеа, Песое и Борхеса, од Ивана од Крижа до Елиота, од Дантеа до Хесеа, од једне до друге пјесничке езотерије што се његовала инокосно, с ону страну сваког окултизма и кокетирања са тајним друштвима којима нису одолили, рецимо, Јејтс и Стринберг, од наивних сликара до Маљевича и Клеа, од Моцарта до Дејвида Боувија, од Кабале и Зохара до Мајмонида и Мартина Бубера, од Дионизија Ареопагита до Мајстера Екхарта, од Мајстера Екхарта до Ханса Кинга и тако даље", пише Милан Гарић.

Читала Марица Милчановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.