Хроника Трећег програма

Филмски фестивал у Сомбору покренут је прошле године са идејом да представи вредности које ствара и негује двадесет народности које живе у овом граду. Програм овогодишње манифестацијe, која је трајала од 12. до 16. јула, укључио је главну селекцију, у избору дугогодишњег директора фестивала у Херцег Новом и филмског продуцента, Зорана Живковића, потом селекцију филмова аутора до 30 година у избору глумца Јована Јелисавчића, те „Кор Дипломатик" - филмове у избору Италијанског института за културу у Београду, као и посебaн програм - Кад би Сомбор био Холивуд, са филмовима тематски и продукцијски везаним за град Сомбор (Живот је леп из 1985. Боре Драшковића и Панама из 2015. Павла Вучковића). Главне награде другог Сомбор филм феста освојили су немачки филм Изван система Норе Фингшајт, која је добила Гран При „Златни Целтис" за најбољи филм Фестивала, те Злогоње Рашка Миљковића, за најбољи филм у категорији аутора до 30 година. Веома запажени у главној селекцији били су и Шавови Мирослава Терзића, за које је Јована Стојиљковић освојила „Целтис" за најбољу младу глумицу до 30 година. Целтис за најбољу глумицу жири је доделио Јулији Јакаб за улогу Ирис у мађарском филму епохе Сутон аутора Ласла Немеша. Марко Баћевић одликован је „Целтисом" за најбољег глумца у остварењима Шавови и Између дана и ноћи, док је специјално признање за глуму освојила убедљива и сугестивна девојчица-натуршчик Хелена Зенгел, као Бени у филму Изван система. Фестивал је свечано завршен доделом награда и пројекцијом дигитално рестаурираног антологијског филма Љубомира Радичевића Љубав и мода из 1960. У овом текту Ивана Кроња се посебно осврће на филмове: Шавови, Између дана и ноћи (према сценарију и у режији Андра Мартиновића), Изван система и Алекси (дебитантски филм хрватске ауторке Барбаре Векарић).

Са 25. Сарајево Филм Фестивала, који је одржан од 16. до 23. августа, Дејан Петровић издваја два биографска филма: Небеска тема - прича о Влади Дивљану Младена Матичевића и Дијего Марадона Асифа Кападије. Кроз веома умешно монтиране секвенце значајних песама, спотова и ТВ интервјуа, посета Загребу и Ровињу (где је остао веома популаран и након распада заједничке државе), као и кроз интервјуе са пријатељима и сарадницима Владе Дивљана, Матичевић постепено гради причу у духу музике коју је његов јунак стварао. Уместо јаловог ламента, у разговорима преовладава ведар дух који је красио Дивљана и његове сараднике, па се у дозирано сентименталном кључу евоцирају они пресудни тренуци стваралаштва које је настајало из спонтаности, импровизације и заједничког креативног рада људи који су се дуго и добро познавали.

У филму Дијего Марадона Асиф Кападија се одлучио да прикаже само напуљске епизоде у животу и каријери легендарног фудблера, дакле, до 1991. године, иако познаваоци ове игре памте како је она и након тога обиловала новим узбуђењима, а и обновом популарности и љубави у самом Напуљу, која траје све до данашњих дана, те је заиста штета што је ово занимљиво документарно дело остало ускраћено и за те епизоде из бурног живота, по мишљењу многих, најбољег фудбалера свих времена.

Читала Биљана Јовановић
Уредница емисије Тања Мијовић