Хроника Трећег програма

Како запажа Иван Миленковић, роман Унутрашњост Миће Вујичића поиграва се управо вишесмисленошћу речи или појма из наслова, па се књига отвара унутрашњостима које, сасвим необавезно (али утолико занимљивије) упућују једна на другу: у унутрашњости неке земље, у овом случају Србије, отварају се напуштене куће, каже приповедач Вујичићевог романа, као швајцарски војнички нож. А тај нож отварамо врховима средњег прста и палца, помажући се и ноктима ако треба, и извлачимо металне делове из тела ножића у бојама швајцарске заставе: црвено с белим крстом једнаких кракова. Отвара приповедач и унутрашњост сопствене унутрашњости, и унутрашњост малог војвођанског места у којем је рођен и у којем живи, отварајући, самим тим, и судбине свих оних које прима у сопствени живот и који су, на један или други начин, у своје животе примили њега. Ипак, најважнија алатка овог књижевног дела је приповедачева преданост књижевности и та околност игра тако важну, премда у роману врло дискретну улогу, да ће читалац, понесенем силином приповедачеве страсти, почети и сам да води рачуна о односу фикције и стварности, о томе да ли се то о чему приповедач говори заиста догодило, или је тек опис замишљених светова (дилема, уосталом, коју отвара свака добра књига), констатује Миленковић.

* * *

Како нас у свој осврт на књигу Распродано - од Глибодола до Холивуда уводи Александар Милосављевић, име Душка Љуштине највероватније не значи ништа овдашњој широј јавности, али је зато за овог позоришног менаджера и вишедеценијског директора загребачког Сатиричког казалишта „Керемпух" чуо, или га је лично упознао, свако ко се у Србији озбиљно бави театарским пословима. Тешко, наиме, да овдашњи позоришни управници, директори или продуценти нису имали прилику да чују, или пак да на неки начин сарађују са човеком који је више од тридесет година водио „Керемпух", један од најпопуларнијих и најмобилнијих хрватских театара, који је на једну од највећих, најуспешнијих и најатрактивнијих светских турнеја у историји југословенског позоришта одвео представу Ослобођење Скопља трупе КПГТ (Казалиште Позориште Гледалишче Театар) у режији Љубише Ристића, за једног од оснивача и главног продуцента Театра „Улисис" са Бриона, те за једног од инспиратора и реализатора до сада највеће копродукције Одисеј, по тексту Горана Стефановског и у режији Александра Поповског, која је окупила позоришне ствараоце из готово свих некадашњих југословенских репубика. Са становишта хоризонта очекивања читалачке публике, важно је напоменути да су мемоарки записи у књизи Распродано - од Глибодола до Холивуда понајпре намењени театарским зналцима који ће не само из прве руке сазнати детаље из професионалног живота једног од највећих позоришника овог поднебља, него ће књигу моћи да третирају и као својеврсни уџбеник. Они други читаоци, који нису професионално везани за позориште, ову књигу ће доживети као документаристичко штиво, као узбудљиву романескну причу која открива позадину позоришне магије, али у исти мах не угрожава театарске митове, сматра Милосављевић.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.