Грамофонија

Репродуковаћемо снимке композиција Макса Регера у извођењу оргуљаша Ханеса Кестнера. Снимци су забележени у цркви Светог Томаса у Лајпцигу на оргуљама Вилхелма Сауера. Плочу је објавила продукцијска кућа Етерна 1973. године.

Једно од најранијих европских издања са Регеровом музиком на винилу објавила је ова источнонемачка продукцијска кућа још 1959. године. Током предстојеће деценије, под овом етикетом је објављено још неколико плоча са претежно оркестарским делима немачког мајстора, а до експанзије долази почетком седамдесетих година, када се каталог Етерне проширује и албумима са Регеровом камерном и солистичком литературом. Помало необично делује чињеница да је током прве половине деценије у ДДР-у објављено чак једанаест албума са Регеровим делима, а да они притом нису груписани у едиције или комплете, већ су публиковани као самостална издања. Због тога су на већини плоча у фокусу пре свега интерпретатори, уз велике међусобне разлике између техничких карактеристика снимака и приступа Регеровом опусу. Управо из овог периода потиче и плоча коју вечерас емитујемо, објављена у две верзије, за домаће и инострано тржиште. Снимак су забележили Хајнц Венглер и Клаус Стрибен.

Оргуље Вилхелма Сауера и његове компаније се данас налазе у преко хиљаду цркава широм света. Овај градитељ је у другој половини 19. века био један од најактивнијих на овом подручју, а међу бројним инструментима из његове радионице, оргуље у цркви Светог Томаса у Лајпцигу чији звук вечерас слушамо, сматрају се најуспешнијим производом Сауерове компаније, уз оргуље у Берлину и Бремену. Инструмент који слушамо у овој емисији настајао је у периоду од 1888. до 1908. године.

Аутор Милан Милојковић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом