Постистина у савременом добу – разговор о излагању Драга Ђурића

Међу теоретичарима који користе конструкцију пост-истина (post-truth) не постоји општа сагласност око тога шта се том конструкцијом тачно описује. Ли Мекинтајер (Lee McIntyre), који је објавио целу монографију под насловом Post-truth, каже да се она „тиче форме идеолошког надметања, при чему они који се надмећу покушавају да наведу некога да верује у нешто, без обзира на постојање добре евиденције везане за то. Међутим, како запажа Драго Ђурић, проблем је у томе што се самсмо дефиницијом постистине сугерише теза да је такво понашање нека савремена појава, што није случај. Наиме, већина наших одлука и поступака, чак и онда када те одлуке немају идеолошки или политички карактер, није заснована на доброј евиденцији. Врло често верујемо да за оно за шта сматрамо да је истина неко други има добру евиденцију. Ипак, не само у политици, него и у свакодневном животу, неретко прихватамо и промовишемо неке тврдње на основу емоција, а да нас оправдање уопште ни не занима. Пошто постизање циљева у политици зависи од јавног мњења и будући да огромна већина људи не може проверити веровања која у јавности круже, главни задатак политичких и комерцијалних промотера састоји се у томе да код публике учврсте веровања на такав начин да се позитивне емоције формирају око ставова који они промовишу, а негативне око тврдњи њихових конкурената. Ствар се додатно компликује тиме што у политици често имамо посла са вредностима, а не са чињеницама, закључује Драго Ђурић.

Следећег петка, 14. јуна, можете пратити излагање Машана Богдановског Августинова критика појма истиноликости.

Уредници циклуса Тања Мијовић.