Хроника Трећег програма

На основу историјског материјала, који чини око три четвртине књиге Зашто либерали побеђују у културним ратовима (чак и када гуде изборе)? Битке које одређују Америку - од Џеферсонове јереси до хомосексуалног брака, Стивен Протеро промишља узроке, природу и исходе културних ратова. Иначе, синтагма „културни рат" данас је уврежена у америчкој литератури и означава сукоб два различита погледа на свет, односно две културе или супротна становишта о спорним питањима најчешће везаним за морал, религију, политику. Ипак, културни рат, ма о којем питању да је реч, углавном је политички, а у САД се најчешће испољава кроз спорове конзервативаца и либерала. Иако је сама синтагма релативно нова, овакви спорови се не односе само на 21. век, већ се примери културних ратова могу наћи у америчкој историји још од када су се досељеници изборили за независност. Тема првих сукоба је најчешће била религиозност председничких кандидата, потом су следили спорови око мормона који су у почетку били агресивно прогањани да би касније почели још агресивније да се бране, а пре него што се упусти у савремене културне ратове (око права на абортус, хомосексуалних бракова и томе слично), Протеро опсежно анализира прохибицију.

Одговарајући на питање из наслова Зашто либерали побеђују у културним ратовима? – аутор указује на чињеницу да културни рат почиње онда када конзервативна страна почне да брани оно што је већ унапред изгубљено. Наиме, конзервативизам се труди да очува одређени начин живота који променама може бити угрожен, затим подразумева да се на старо врати оно што је у међувремену промењено и, најзад, да се из заједнице искључе сви они које конзервативци сматрају одговорним за промене до којих је дошло. Насупрот њима, либерали би били они који верују у то да су промене неминовне, који их дочекују раширених руку и са жељом да се што више различитих групација укључи у јавни живот, пише Александра Костић.

Чита Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.