Мајстори барока – Ђовани Моси

Рођен у Риму у осмој деценији 17. века, Ђовани Моси прве подуке из музике добио је од свог оца, који је свирао виолу и који га је увео у музичке кругове Рима. Каријера овог уметника може се поделити у три периода. Први период трајао је до 1715, када се појављивао редовно као инструменталиста на палатама кардинала и принчева. У другом периоду, од 1716. до 1733, посветио се стварању инструменталних композиција, те је у Амстердаму објавио три збирке соната и три збирке концерата. Током трећег периода, од 1733. па до смрти 1742. редуковао је своје професионалне ангажмане и престао је да компонује, те је био активан само као музичар и педагог на двору Балдасареа Одескалкија.

Свирачка каријера Ђованија Мосија најбоље се огледа у његовим композицијама - соло сонатама и концертима, првенствено због виртуозног третмана деоница виолине. Написао је 36 виолинских соната, да кијеза и да камера. Мосија су током живота, што се задржало и до данас, називали следбеником Корелија, првенствено због изразитих сличности између његових соната из опуса број 1, које ћемо представити у емисији, и Корелијевих соната из опуса 5. Наиме, познато је да су Корелијеве сонате објављене 1700. године, постале стожери барокног репертоара, на које су се потом угледали многи барокни мајстори. Без обзира на оригиналност Мосијевих дела и слободнија хармонска решења, утицај Корелија је очит, пре свега у погледу формалних образаца.

Ауторка емисије Јелена Дамјановић