Хроника Трећег програма

Документарни филм Сплав шведског редитеља Маркуса Линдена евоцира научни експеримент спроведен 1972/73. године. Пратимо социолога Сантјага Ђеновеса који је како би потврдио своју хипотезу о утицају спољашњих услова на сексуалност и насиље у људској заједници, конструисао сплав скромних димензија и пловних могућности којим ће са групом одабраних добровољаца пловити од португалске обале Атлантика до Мексика.

Десет брижљиво селектованих кандидата испунило је његове критеријуме, при чему су у погледу нације, расе, социјалне групе или географског порекла били веома разнородни, док су у погледу старосне доби пет мушкараца и шест жена били у репродуктивном периоду свог живота, сви одреда згодни и привлачни. У одлично реализованом наративном захвату испоставља се како је ова својеврсна претходница актуелних ријалити програма показала неочекиване резултате. Сапутници су претежно прискакали једни другима у помоћ, наместо очекиваних сукоба, једнако као што су се више уздржавали него упуштали у необуздане односе, коментарише Дејан Петровић.

Ауторски тандем Флоријан Вајгензамер и Кристијан Кронес представио је своје остварење Добродошли у Содому о највећој депонији електронског отпада на планети и трајном радном месту за око шест хиљада људи. Ова депонија у Гани је заправо непрегледни џиновски бувљак, на који експедитивно пристижу нови контингенти старих уређаја, из којих вредни радници у токсичном и врло нехигијенском окружењу напорно извлаче што више потенцијално очуваних делића, те није нимало зачуђујуће што у месту иронично и сасвим прецизно прозваном „Содома" харају заразне болести. Упркос томе, дух већине протагониста филма није сломљен, а оптимизам и нада у светлију сутрашњицу нипошто не јењавају.

* * *

Са 15. Фестивала европског дугометражног документарног филма „Седам величанствених", који је одржан од 9. до 15. априла у Комбанк дворани у Београду, Милан Завиша издваја документарац Тамаре Котевске и Љубомира Стефанова Земља меда. Иначе, овај филм је већ остварио запажен успех на Sundance фестивалу где је проглашен за најбољи документарни филм, а приде су и режисерски двојац и сниматељи, Фејми Даут и Самир Љума, добили специјална признања. Место дешавања је забачено планинско село у Северној Македонији, где млада Атиџа сакупља мед и негује болесну мајку. Веристички моменти су доминантни у сликању Атиџе, њене мајке, окружења у којем живи, и пчела којима се бави. Постигнута је шира слика у начину приказивања једног живота где се неминовна емпатичност вешто спаја са посебношћу крајолика.

Сачињен од гласова и слике, филм тражи стрпљивог посматрача који неће журити да прихвати обрисе приче која се можда могла наслутити после првих неколиких сцена. Заправо, из кадра усамљене свеће у мраку и Атиџе поред ње, могао се развити целокупан ток филма, али су се аутори ипак определили да уведу известан драмски набој и сукоб доласком номадске породице у Атиџинин комшилук.

Чита Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.