Музеј звука – Мадригали Чипријана де Рореа

Један од највећих мајстора ренесансне музике рођен је око 1516. године у градићу Ронсеу, односно, на француском језику, Ренеу у источној Фландрији. Иако је остало сачувано мало података о његовом детињству и првим подукама из музике, данашњи музиколози претпостављају да је у Италију стигао као адолесцент у пратњи Маргарете од Парме, ванбрачне ћерке Карла V, која је на Апенинско полуострво дошла ради брака. Поједини савременици тврдили су да је де Роре студирао код Адриана Виларта у Венецији и да је био певач у базилици Светог Марка, али у иначе детаљној венецијанској документацији до сада није пронађен ниједан доказ који би то потврдио. Познато је да је службовао у Бреши почевши од 1542. и да је у наредне три године уз помоћ венецијанског штампара Скота објавио своју прву збирку мадригала, као и две збирке мотета. Стилски, у том периоду, Чипријано де Роре недвосмислено припада групи композитора које је Ем Ес Луис назвао „Вилартовим кружоком".
Роре је потом отишао у Ферару, где је постао капелмајстор у мају 1546. године. Тада наступа изузетно продуктиван и креативан период његовог живота. У служби војводе Ерколеа II писао је мисе, мотете, шансоне и мадригале, инспирисан изузетним културним животом који је владао на двору породице Есте. Међутим, после смрти његовог мецене, није наишао на разумевање наследника, те ангажман проналази на двору породице Фарнезе у Парми, које се чини као степеница наниже у каријери у односу на његов претходни стваралачаки период. Де Роре је покушао да нађе другу службу - пре свега се надајући да ће заменити Адриана Виларта у Венецији - али у томе није успео и умире у Парми 1564. године.

Де Роре је био један од великих мајстора мадригала и најзначајнији претходник Монтевердија на овом пољу. Његова рана дела откривају Вилартов утицај, оличен у јасној декламацији, богатом контрапункту и преовалађујућој имитационој техници. Најчешће компоновани за четири или пет гласова, Де Рореови мадригали нису били фриволна дела намењена разоноди, већ се аутор фокусирао на озбиљније теме, укључујући као предлошке и Петраркине стихове, као и трагедије извођене на двору у Ферари. Композитор је пажљиво дочаравао различита осећајна у одабраним текстовима, откривајући нове изражајне поступке и често посежући за хроматиком. 

Уредница емисије: Ивана Неимаревић