Путеви прозе

Слободан Тишмa: Астал. Отпаци једног ненаписаног романа

У циклусу ПУТЕВИ ПРОЗЕ можете слушати делове новог романа Слободана Тишме „Астал. Отпаци једног ненаписаног романа”

Ако дух времена уопште постоји, онда је и Слободан Тишма, ухваћен тим духом у којем делују писци попут Карла-Увеа Кнаусгора, Миљенка Јерговића, Слободана Шнајдера, исписао текст у сразмери један кроз један (1/1), настојећи да стварност обухвати језиком управо у њеном сировом, непосредном стању. Резултат је текст, у врло лабаво схваћеној дневничкој форми, у којем се, именом и презименом, појављују „стварни" људи са својим тривијалним свакодневицама, или, прецизније, ти се ликови појављују у свакодневици приповедача који промиче Новим Садoм носећи све своје компликоване светове са собом. Исписује Тишма духовит, самоироничан, вижљаст текст у којем је све стављено у будуће време, садашњост и прошлост су у будућности, те ће се и догађаји, који су се одвијали пре педесет година, наћи у футуру. Та језичка игра ствара непоновљиву, чудну, на тренутке бизарну атмосферу, да би се из те временске и језичке збрке издвојио ток у којем, како то већ бива код Тишме, језик односи превагу над стварношћу, а смисао се разлистава и ковитла около, у великим листовима, као новине захваћене ветром.

Чита Дејан Ђуровић
Уредник Иван Миленковић.