Хроника Трећег програма

Прочитаћемо осврт Дејана Петровића на филмове Франсоа Озона „Милошћу Божјом” и Адама Мекеја „Човек из сенке”, приказане на 47. Фесту, као и осврт Радомира Путника на књигу Светозара Рапајића „Музичко позориште као уметничка синтеза“.

У филму Милошћу Божјом француски синеаста Франсоа Озон поглед усмерава ка монструозним злочинима католичког свештенства над најосетљивијим и најнемоћнијим делом своје заједнице – децом. Ово ангажовано дело инспирисано је истинитим догађајима у савременој Француској, када премештај једног већ увелико остарелог лионског свештеника покреће незапамћену и неочекивану лавину присећања и протеста. Горко и потресно остварење не досеже драматургију и квалитет својих сродних претходника (попут филмова Томаса Макартија Под лупом или Пабла Лараина Клуб), али и даље представља снажно сведочанство и опомену, те својеврстан позив на отварање херметично затворених религиозних институција, пише Дејан Петровић.

Узбудљиво филмско дело Адама Мекеја Човек из сенке заинтересованој публици приказује како је један просечан студент и нимало истакнути спортиста и прави музиловски човек без својстава, успео да се уздигне до границе апсолутне моћи, скончавши неславну каријеру као највећи и никада осуђени ратни злочинац 21. века. Биографски филм свежег и занимљивог стила прати свог јунака, Дика Чејнија, од раних радничких дана обележених алкохолом, насиљем и одсуством било какве смислене перспективе, преко случајног уласка у политичке воде и у републиканске редове, те његов брз и нагли успон и трајне везе са Доналдом Рамсфелдом.

* * *

У издању Факултета драмских уметности и Института за позориште, филм, радио и телевизију из Београда, недавно је објављена студија Музичко позориште као уметничка синтеза, чији је аутор редитељ и педагог Светозар Рапајић (1942). Како коментарише Радомир Путник, књига је настала као последица потребе да се у нашој теоријској мисли о музичком позоришту дефинишу или редефинишу не само постојеће одреднице, већ да се у њих унесу и нова значења чиме би оне стекле вишедимензионалност и вишеслојност који су проистекли из извођачке праксе током последњих педесетак година, пре свега у свету, а потом и код нас. Истовремено, уз основне постулате и теоријске премисе музичког позоришта, Светозар Рапајић пружа детаљну анализу појединих жанрова или облика музичког позоришта, ослоњену на њихов историјски развој. У првом делу студије аутор објашњава суштину музичког позоришта, као плодоносне али немеханичке синтезе свих театарских елемената, од музике до осветљења, док у каснијим поглављима анализира разноврсне појавне облике музичког театра, како и доприносе појединих стваралаца овом позоришном роду.

Чита Марица Милчановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње