Нова дискографија

Ово је други циклус Брукнерових симфонијски остварења у издању ове дискографске куће, након онога који је Лорин Мазелс са Симфонијским оркестром Баварског радија забележио од јануара до марта 1999. године.

Историјат ове Брукнерове симфоније је интересантан и од важности за издање које вечерас представљамо. Наиме, према познатим речима Арнолда Шенберга, многи композитори који су дошли после Бетовена, зазирали су од 'девете симфоније'. Шенберг је једном рекао: „Чини се да је „Девета" граница. Онај ко жели да је пређе, мора умрети. Они који су написали „Девету" стајали су исувише близу вечности". Иако је ове речи Шенберг написао поводом Малерове Девете симфоније, чини се да би се оне могле применити и на Брукнера. Једном је, наводно, Брукнер изјавио: „Не желим да започнем рад на својој Деветој, не усуђујем се". Ипак, убрзо по завршетку своје Осме симфоније, 1887. године, почео је да компонује ново симфонијско остварење, посвећено „вољеном Господу", али су га током наредних дванаест година здравствени проблеми прекидали у раду, да би на крају и преминуо, не завршивши последњи, четврти став.

Три довршена става премијерно је у Бечу 1903. године извео Фердинанд Леве, али је том приликом диригент унео измене у оригиналну партитуру, приближавајући оркстарски звук Вагнеровом, и чак мењајући оригиналне хармоније. Ова верзија, дуго је била сматрана изворним Брукнеровим делом те су оригинална прва три става своју премијеру доживела тек 1932. године, након што је пажљиво проучен аутограф. Ипак, и тада је постојала тенденција да се недовршени симфонијски циклус заокружи увођењем финала - било реконструкцијама постојећих Брукнерових скица или, много чешће, извођењем композиторовог Те Деума на месту завршног става.

На снимку који вечерас представљамо, Марис Јансонс и Симфонијски оркестар Баварског радија изводе оригиналну верзију са три става, коју су интерпретирали на концерту одржаном јануара 2014. године у минхенском Гастајгу. Узбуђење које са собом носи свако живо извођење, осећа се и на овом снимку, а као додатан квалтитет требало би истаћи и тумачење Мариса Јансонса, који важи за великог познаваоца Брукнеровог опуса и који својом интерпретацијом показује како је ово дело важна спона између позног романтизма и надолазећег, модерног доба.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић