Леош Јаначек: Усуд

Главне улоге тумаче Мартин Шрејма као композитор Живњи, Вероника Холобова као Мила Валкова, Петра Алварез Шимкова као Милина мајка, Томаш Коржинек као Доктор Суда, Јакуб Кетнер као слика Лотски, Лукаш Баржак као Конечни. Петогодишњег Доубека изводи Ондржеј Магер, док Доубека као шеснеаестогодишњака тумачи Филип Каштура. Хором и оркестром Театра у Острави диригиује Јакуб Клекер.

Јаначек је своје најенигматичније дело компоновао на предложак у стиховима Феодоре Бартошове, која је имала задатак да композиторов сценарио преточи у либрето. Овај повратак стиховима се може сагледати и као утицај опере Евгеније Оњегин Петра Чајковског. Попут руске опере и Усуд је везан за миље више класе и њихових интерперсоналих односа. Ипак, Јаначеково дело је комплексно и мање директно, а чини се да јунаци ове кратке трочине опере плутају у вакууму и да је мотивације за њихове поступке тешко разумети.

Главни јунак је композитор Живњи који у бањи среће своју стару љубав Милу са којом има сина. Милина психички лабилна мајка је била против ове везе и њено непријатељство није спласло током година. Упркос свему, Мила и Живњи, започињу заједнички живот, све док њена мајка у тренутку помрачења ума не скочи кроз прозор, повлачећи Милу са собом. У последњем делу Усуда, присуствујемо проби Живњијеве опере којој недостаје трећи чин. Композитор каже да је тај чин у божијим рукама и да ће тамо и остати.

Овај заплет оптерећен је тиме што главни јунаци разговарају међусобно користећи алузије и бизарне синтагме. Утисак је да иза целе приче стоји нека неизговорена мистерија која обавија све поступке и односе. Живњијев неуимитни усуд, судбина од које се не може побећи, надавија се над сва дешавања као црни облак.

Јаначек је написао изузетно надахнуту музику за Усуд. Стилизовани валцер увертире одмах нас уводи у атмосферу бањског места. Музика успева да нам дочара компликоване односе међу ликовима својом имагинацијом. Ипак, како је то приметио музиколог Микулаш Бек, Усуд је опера о немогућности да се створи аутентично уметничко дело без пакта са вишим бићем - било да је то Бог или Ђаво. То би можда и било право значење Јаначекове енигматичне опере.

Уредница Ксенија Стевановић