Грамофонија

Роџер Вудвoрд је седамдесетих година прошлог века стекао светску славу као тумач авангардних остварења, неретко премијерно изводећи дела европских и аустралијских аутора. Поред савременог репертоара, Вудвoрд је објављивао и албуме са композицијама мајстора 18. и 19. века, међутим, они нису привукли толико пажње као на пример, његови албуми са музиком Ролфа Гелхара, Ианиса Ксенакиса и Мортона Фелдмана. У овом периоду је настала и плоча коју вечерас емитујемо, а која је, како се испоставило, била веома значајна за Вудвoрдову дискографску каријеру. Наиме, шеснаест година након представљања овог албума, објавио је на компакт-диску снимке свих клавирских дела Торуа Такемицуа, који откривају веома сложен пут који је Вудвoрд прешао од прве плоче са делима јапанског аутора, све до сабраних дела. Иако је албум био веома добро примљен, убрзо је заборављен под налетом нових интерпретација, те се нашао поново у фокусу критике тек након објављивања комплета, када је постало могуће уочити његов значај за Вудвoрдову извођачку концепцију. Продуцент је био Џејмс Малинсон, добитник Гремија за продукцију класичне музике 1979. године, а његов избор Мартина Смита за сарадника се показао веома добрим, будући да је овај Декин сниматељ музике широког спектра успешно одговорио захтевима Такемицуових стилски веома различитих остварења.

Програмски коментар за овај албум написао је Доминик Џил, тадашњи музички критичар Фајненшел тајмса и каснији оснивач медијске куће Лут. Његово познанство са композиторима и извођачима је било веома значајно за музичку сцену, с обзиром на то да је давао пуно простора рецензијама плоча са новом музиком и промовисао авангардна остварења у својим освртима. Омот плоче је дизјнирао Бил Пикнел, који је радио и на графичком решењу за албум са Ксенакисовом музиком, али и за плоче групе Ролинг Стоунс.

Аутор емисије Милан Милојковић