Хроника Трећег програма

У Свечаној сали Скупштине града Београда 24. јануара наступио је пијаниста Владимир Глигорић извевши дела Јозефа Хајдна, Франца Листа, Сергеја Рахмањинова и Југа Марковића. Концерт је започео полетно - Хајдновом Сонатом у Де-дуру, док је централни део наступа био усмерен на извођење Ноктурна младог српског композитора Југа Марковића. Атмосфера ноћне музике настављена је Рахмањиновим Ноктурном, односно првим од шест Музичких момената, а концерт је завршен Листовoм композицијом После читања Дантеа. По оцени Ане Марковић: „Владимир Глигорић публику поштује, али јој не угађа; суверено води енергију концерта дистанциран и од клавира, готово налик на диригента. Глигорићев клавир је попут партнера у каквом витешком спарингу, изазивач у настојању пијанисте да што јасније предочи моћи и могућности захвата... Уз искричавост искрености у сусрету с изазовом, показује се пијаниста на дохвату зрелог доба, а напор зауздавања разноликог репертоара није усмерен на клавир, већ путем клавира, на ону емоцију која долази из дубине бића, када оно осећа музику у себи и око себе, неодвојиву од живота, у пулсирању опште животне енергије, у свима и за све".

* * *

Филм Марка Просерпија „Човек који је украо Бенксија" приказан је на новооснованом филмском фестивалу „ДОК", који је одржан од 31. јануара до 3. фебруара у Комбанк дворани у Београду, некадашњем Дому синдиката. Овај документарац је прича о мистериозном и прослављеном британском уличном уметнику, Бенксију, који у својим сатиричном визуелним порукама спаја уметности, филозофију, политику, хумор и нарцисоидност. По речима Дејана Петровића, филм нас води у пословично осетљив регион блиског истока, део између Палестине и Израела, где је Бенкси још од 2007. године својим прво запаженим, а потом и славним, те контроверзним муралима више него активан. Кроз разговоре са житељима, сведоцима скорашње историје и неким Бенксијевим познаницима, пре свега са таксистом Валидом, Просерпио настоји да одгонетне мистерије које се обавијају око субверзивног уличног рада овог Британца. Међу њима, издвајају се мурали настали у Витлејему, на које се аутор документарца доследно фокусира, не покушавајући да обухвати целину нити генералну поруку комплетног његовог дела, што потврђује како посреди није биографски интонирани филм.

Уредница емисије Тања Мијовић.