Разум и осећајност – Симфонијe Карла Штамица

На овом двоструком компакт-диску се налази десет симфонија Карла Штамица, од којих је већина настала током композиторовог бораква у Паризу почетком седамдесетих година 18. века. Карл Штамиц је припадао такозваној „другој генерацији" манхајмске школе, као најстарији син једног од утемељивача овог стила, Јохана Штамица. Још као веома млад уметник, постао је виолиниста у чувеном манхајмском оркестру, а након изненадне смрти његовог оца, музичко образовање младића су преузели дворски музичари - Кристијан Канабих, Игнац Холцбауер и Франц Ксавер Рихтер. Године 1770, Карл Штамиц се заједно са својим млађим братом Антоном преселио у Париз где је постао музичар у служби Војводе Луја де Ноаја. Након неколико година проведених у Паризу, овај композитор немирног духа отишао је најпре у Лондон и Хаг, где је одржао чак двадесет осам концерата на двору Вилијама Оранског, док га је на клавиру пратио дванаестогодишњи Лудвиг ван Бетовен. Уследила су бројна путовања по Европи, током којих је посетио Стразбур, Санкт Петербург, Аузбург, Нирнберг, Касел, Либек, Магдебург и Јену, где се коначно скрасио, 1794. године. У овом граду је радио као учитељ музике и организатор концерата, све до своје смрти 1801. године, након чега је читав његов иметак продат, како би се намирила дуговања која је оставио за собом. Тако је и нестао највећи део његовог опуса, јер су бројне партитуре дошле у руке погрешних људи, те су рукописи Карла Штамица били расути шриом Европе.

Симфонијско писмо овог аутора открива бескпрекорно познавање манхајмског стила, које је укрштено са његовом природном довитљивошћу и духовитошћу. Његове јасне, периодичне структуре нису одлика недостатка имагинације, већ намерно примењени стилски обрасци који су публику припремали за звучна изненађења у облику фигура „уздаха", „манхајмске ракете", крешенда и диминуенда, тако омиљених код оновремене публике.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић