Век хармонике – Хелмут Јакобс: Рефлексије и ауторефлексије

Хелмут Јакобс рођен је 1957. године у Бону. Хармонику је почео да свира са десет година наставивши студије у у класи Гвида Вагнера, а паралелно са тим је студирао и Романистику и германистику у родном граду. Поред есктензивне концертне активности, Јакобс није запоставио педагошки рад са студентима на Универзитетима у Есену и Пекингу. У његовој дискографији налази се десетак албума са делима аутора различитих епоха у распону од барока до касног XX века, које је углавном објавила Берлинска академија уметности. Бројна солистичка и камерна остварења савремених композитора међу којима су: Јирг Баур, Дејвид Грејем, Кристоф Келер, Мартин Кристоф Редел и други, посвећена су управо Хелмуту Јакобсу. Такође, овај уметник је један од ретких који настоји да оживи заборављена дела за енглеску концертину и хармонијум, инструменте који попут хармонике имају металне језичке.

На албуму Рефлексије и ауторефлексије објављене су композиције Леоша Јаначека и Зигфрида Карг-Елерта за хармонијум, у којима су ови аутори истраживали методе стварања тонова осцилацијама слободних језичака. Оба дела су настала у периоду од 1900. до 1924. године, када су и Јаначек и Карг-Елерт достигли пуну зрелост музичког језика позног романтизма.

Циклус На обраслој стази Леоша Јаначека садржи петнаест комада подељених у две књиге. Аутор је пишући ове композиције тежио оригиналности музичког израза и трагао за новим звуком. Дело има и аутобиографску димензију будући да представља серију Јаначекових сећања из младости, али и сећања на његову преминулу ћерку Олгу. Назив дела пак, инспирисан је народним песмама, те неке од нумера носе следеће наслове: Наше вечери, Лист на ветру, Мадона из Фридека, Брбљиви као ласте, Лаку ноћ, Неисказиви бол, Сова из амбара је одлетела, и друге.

У наставку емисије чућете још и одломке из композиције 33 портрета опус 101 за хармонијум Зигфрида Карг-Елерта, немачког композитора раног двадесетог века. Дело је писано од 1906. до 1924. године, а аутор се бавио претходним музичким стиловима покушавајући да инкорпорира њихове елементе у музички језик почетка XX века. Тако је истраживао барокну музику, класицизам, француски импресионизам, норвешку романтичарску музику, на шта је указао називима ставова. Попут Јаначековог циклуса На обраслој стази, и Портрети Карг-Елерта представљају ауторефлексију о новим хармонским решењим и изразима. Он користи широки спектар звучних ефеката који нуде инструменти са металним језичком, а мелодјски и хармонски третман често упућује на значајан утицај француских импресиониста.

Уредница емисије Марија Вуковић