Разум и осећајност

Рођена у аристократској породици у Лиону, Елен де Монжеру се још у детињству преселила у Париз, где је као вундеркинд учила клавир код Никола Жозефа Илмандела, Муција Клементија и Јана Ладислава Дусека. Са двадесет година удала се за Маркиза од Монжеруа, а наступала је искључиво у аристократским салонима, будући да особама племенитог порекла није било дозвољено да одржавају јавне наступе или да музичка дела објављују под својим именом. Током Револуције, Елен де Монжеру је доживела бројне недаће и несреће - најпре јој је супруг преминуо у аустријском заточеништву, док је она успела да побегне. Потом су је у Паризу ухапсили револуционари, а наводно се изборила за своју слободу свирајући импровизације на тему Марсељезе. Након овог импресивног наступа, именована је за професора на Париском конзерваторијуму, као прва жена којој је икада била понуђена ова позиција. Уврежене друштвене норме прекршила је још једном, када је под својим именом објавила две збирке композиција; једна од њих је Комплетан курс инструкција за клавир, дидактичка збирка од 114 етида, варијација, фуга и фантазија на чак седамсто страна, која је морала бити позната свим романтичарским ауторима. Композиције у овом делу су настајале у дугом временском периоду - од 1788. до 1812. године, а објављене су четири године касније у Паризу, да би до 1830. биле чак четири пута штампане у Немачкој. У другој половини 19. века ова збирка, а и њена ауторка су пале у заборав, али данас можемо закључити да је она представљала значајну фазу у развоју пијанизма између Моцарта и Шопена. Њена дела красиле су смеле акордске прогресије и комплексна полифонија, а могу се приметити утицаји како угледних претходника - Баха, Хендла и Скарлатија, затим савременика - пре свих Моцарта, тако и елементи који антиципирају генерацију великих романтичара, од којих су многи били рођени и пола века после Елен де Монжеру.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић