Леополд Моцарт и музика у Салцбургу

Град Салцбург и сам Леополд Моцарт, данас се у историји музике помињу пре свега захваљујући Волфгангу Амадеусу Моцарту, Леополдовом сину, рођеном 1756. године. Леополд Моцарт је у браку са Аном Маријом Пертл био од 1747. године, а од седморо деце које су имали, само двоје је преживело: Марија Ана, рођена 1751. године, и Волфганг Амадеус. Обоје су били талентовани музичари, а сам Леополд Моцарт уложио је огроман педагошки рад у њихово музичко образовање, неретко запостављајући сопствену каријеру композитора и виолинисте, о чему је у својим писмима говорила и сама Марија Ана Моцарт. Леополд Моцарт наставио је да изводи своја дела, предаје виолину, ради са дворским ансамблом, стара се о дворској колекцији инструмената и обавља друге обавезе које је имао као музичар на двору салцбуршког надбискупа. Ипак, обавезе око образовања Волфганга Амадеуса, а пре свега дуга путовања у Италију, те Париз и Лондон, спречили су да Леополд даље напредује на двору у Салцбургу.

Током шездесетих година XVIII века опусе Леополда Моцарта и Волфганга Амадеуса Моцарта неретко је тешко раздвојити: Леополд би уређивао и довршавао композиције које би скицирао његов син, док је Волфганг Амадеус каткад адаптирао инструменталне нумере свог оца. Пример за ово је деветоставачна Серенада у Де-дуру за трубу, тромбон и оркестар Леополда Моцарта, из 1762. године, из које је Волфганг Амадеус Моцарт искористио трио из менуета, на месту трећег става, за други менует у својој првој сонати за виолину.

Средином седамдесетих година XVIII века период путовања Волфганга Амадеуса Моцарта као вундеркинда био је завшен и он је тада, као и његов отац, пре свега радио као салцбуршки композитор, ангажован на надбискупском двору. Из овог периода потиче његов Дивертименто у Де-дуру, КВ 205, за релативно скромни ансамбл састављен од виолине, виоле, фагота, две хорне и контрабаса. Оваква дела неретко су била извођена у приватном кругу пријатеља и подржавалаца породице Моцарт.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић