Хроника Трећег програма

Питање права да се поседује оружје једно је од важних политичких питања у Сједињеним Aмеричким Државама, око којег се расправа распламсава сваки пут када дође до новог масовног инцидента. Поларизација је сасвим прецизна - демократе желе мање оружја, а републиканци не желе оштрија ограничења када је реч о поседовању оружја. „Историјом овог случаја" у књизи Други амандман - једна биографија позабавио се Мајкл Валдман, писац неколико књига о важним темама америчке политике, челник угледног Бренан центра при Правној школи Универзитета у Њујорку, демократа из тима оних који су састављали говоре за Била Клинтона док је овај био председник.

Како коментарише Александра Костић, Валдманова књига није неутралан приказ развоја догађаја, али јесте покушај да се на коректан начин прикажу становишта и аргументи супротне стране, а такође је и историја околности које су одређивале однос према личном наоружању. Валдман у књизи прати однос Американаца према оружју, како оних који су били у позицији да доносе политичке одлуке, тако и обичних грађана. Сазнајемо да прича о оружју у Америци почиње са „милицијама" које су организоване чим су први досељеници стигли на нови континент, а то су, по угледу на стари свет, биле оружане снаге у којима морају да учествују сви способни мушкарци, а служиле су за одбрану од спољашњих непријатеља, као и за очување реда и мира. Неколико година после доношења Устава у САД је, према угледу на енглеску, донета и америчка Повеља о правима, која се састојала од десет уставних амандмана замишљених тако да умире неке забринуте гласове, пре свега оне који су се бојали да је Устав дао превише овлашћења и моћи централним властима. И тако смо стигли до кључног мотива Валдманове књиге и осовине савремених дилема - други од тих десет амандмана говори о милицијама и наоружању, о ономе чиме се заговорници слободне доступности оружја данас размахују.

Уредница емисије Тања Мијовић.