Разум и осећајност

Овај уметник, рођен 1756. године, као једанаестогодишњак је представљен на двору војводе Шарла од Лорене, управника аустријске Холандије, који је образовање овог талентованог дечака поверио једном од највећих локалних музичких ауторитета, композитору Пјеру ван Малдереу. Жео је још као младић више пута одлазио у Немачку и Француску, где су његови гудачки квартети штампани заједно са делима Хајдна, Госека, Бокеринија, Холцбауера и Штамица. Око 1780. године први пут је посетио Енглеску где је као виолиниста наступао на јавним концертима и приватним реситалима, али и где су водеће издавачке куће исказале интересовање за његова камерна дела и теоријске радове. У Лондону је остао читаву деценију, да би се 1792. године, заједно са групом музичара из опере, одселио за Америку, верујући да је ова земља неокаљана и слободна. Након успешних концерата у Њујорку, Жео се настанио у Филаделфији, али након 1795. године губи се сваки траг о овом аутору. У мемоарима Џона Паркера, једино се помиње да је умро у сиромаштву око 1820. године.

Жеоова камерна дела откривају истинског мајстора жанра. Он је компоновао прозрачна, шармантна дела, без трагова раноромантичарске осећајности и драматике. У делима овог аутора осећа се утицај како Бокеринија и Самартинија, тако и бечких аутора, чија су дела сасвим сигурно била извођена на аустријском двору у Лорени, где је Жео стекао прва формална музичка знања.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић