Разум и осећајност

Према сачуваним сведочанствима савременика, Наполеон Бонапарта је својим музичарима волео да каже „Господо, не тражим вам ништа више осим звучне измаглице”. Наиме, француски цар је уживао у лаганој, милозвучној музици, коју је, између осталог, слушао у салону који је сваке недеље организовала његова супруга Жозефина. На овој престижној позорници наступали су најпознатији музичари тог доба, међу којима и харфиста Надерман и хорниста Диверноа, а чини се да је потоњи уметник дошао на идеју да споји ова два инструмента. Овај дуо је постао посебно популаран у Паризу током периода Првог царства, што је довело до стварања великог репертоара за овакве ансамбле, било да је реч о оригиналним делима или о аранжманима популарних оперских тема.

И хорна и харфа су крајем 18. и почетком 19. века доживеле велике промене и техничка унапређења, али и усавршавања технике свирања којом су проширене могућности инструмената. Међутим, док је у остатку Европе због ових техничких иновација све популарнија постајала хорна са вентилима, у Француској је владала мода звука природне хорне, са релативно малим динамичким спектром. Са друге стране, техничка побољшања харфе била су оберучке прихваћена, посебно педални механизам за прештимавање који је омогућавао да се изведу сви тонови хроматске лествице. Овај инструмент је постао посебно популаран током периода Првог царства, када је елита покушала да обнови праксе и укус високог друштва које је било разорено током периода Револуције. У вечерашњој емисији слушаћете композиције Франсоа-Адријена Боалдијеа, затим градитеља харфи и композитора Франсоа-Жозефа Надермана као и Фредерика Диверноа, хорнисте и композитора, члана капеле Наполеона I написане за дуо који чине харфа и природна хорна.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић