Музеј звука

Овај композитор је рођен као Михаел Шулце 1571. године, као најмлађи син лутеранског пастора у Кројцбургу у Турингији. Зна се да је студирао филозофију у Франкфурту, где је око 1587. године постао оргуљаш у Маријиној цркви. Потом је био у служби Хенрика Јулијуса, војводе од Брунсвик-Линебруга, као и његових наследника.

Преторијусово умеће, и слава која га је пратила, омогућили су му да у исто време буде тражен и на другим немачким дворовима - тако је неколико година радио и на двору саксонског електора у Дрездену. Преминуо је 1621. године у Волфенбителу.

Током педесет година живота, оставио је толико обиман композиторски опус, да је у његовом тротомном теоријском трактату Синтагма Музикум чак двадесет осам листова посвећено списку његових дела. Преторијусове композиције показују утицај италијанских композитора као и његовог млађег савремника Хајнриха Шица. Као савременик Монтевердија, био је упознат са новим, виртуозним елементима који су добијали на популарности у Италији; међутим, као убеђени протестант, придржавао се лутеранског идеала да у богослужењу учествују и обични верници. Стога је, за разлику од Монтевердија који је на располагању имао врсне певаче попут оних из Базилике Светог Марка, Преторијус своја дела прилагођавао извођачком корпусу који су поред професионалних певача чинили и сеоски хорови, али и верници који су пратили службу. Тако се у његовој музици комбинују драматичност и виртуозитет налик Мотевердијевим Весперама, са једноставнијим и традицији ближим лутеранским химнама. Иако је Претoријус за собом оставио изузетно обиман опус, није сачувана ниједна комплетна „Вечерња служба" попут оне коју је написао Монтеверди, али јесте велики број композиција извођених током лутеранског Адвента као и Божићне вечерње службе.

Уредница Ивана Неимаревић