Последња генерација композитора-виртуоза

Јохан Непомук Хумел један је од последњих музичара који је успео да помири каријеру композитора озбиљне музике и извођача-виртуоза. Рођен 1778. године у Братислави, прославио се као музички вундеркинд те је већ са осам година импресионирао Моцарта, који му је две године био учитељ музике. Након турнеје током које је посетио Лондон и упознао Муција Клементија, вратио се у Беч, где су му учтељи били Јохан Георг Албрехтсбергер, Јозеф Хајдн и Антонио Салијери. Долазак Бетовена у Беч, који је такође радио са Албрехтсбергером и Хајдном, пољуљао је Хумелово самопоуздање. Бетовенове и Хумелове каријере, али и стваралачки опуси, развијаће се другачијим путањама: године 1804. Хумел ће, на препоруку Јозефа Хајдна, постати капемајстор на тада већ музички десеткованом двору Естерхазијевих, а касније ће радити као капелмајстор у Штутгарту и Вајмару, упуштајући се, у међувремену, у европске турнеје као пијаниста-виртуоз. У складу са својим обавезама, компоновао је велики број духовних дела, а није му страна била ни сценска музика. Међутим, са успоном Бетовена као водећег композитора бечке школе, Хумел није имао храбрости да се упусти у жанрове у којима је Бетовен однео потпуну превагу: након прве збирке од три гудачка квартета из 1804. године, Хумел се више никада неће вратити овом жанру, а свој потпис неће ставити ни на једну партитуру симфоније. Камерна и оркестарска дела које је компоновао по правилу укључују клавир, а његов опус клавирских соната убраја га међу водеће ауторе овог жанра почетком 19. столећа. Иако се ослањају на његово суверено владање клавиром, Хумелове камерне и оркестарске композиције својом експресивношћу, композиторском техником и хармонском и мелодијском разноврсношћу, далеко надмашују ниво који се очекивао од пијаниста-виртуоза.

Карел Антон Фодор рођен је пре тачно 250 година. Претпоставља се да је такође био Хајднов ученик, мада краткотрајно, приликом боравка обојице композитора у Паризу. Његов Концерт за клавир опус 12 настао 1802. године, у Амстердаму писан је за усавршену верзију клавира са распоном од пет и по октава коју су производили градитељи у Лондону и Паризу.

Аутор Срђан Атранасовски
Уредница Сања Куњадић