Уметност интерпретације

Чини се да је Владимир Ашкенази сучељавањем два снимка – из две епохе снимања, оне аналогне и дигиталне – направио један од најинтересантнијих овогодишњих омажа Дебисију, али је такође указао и на своју извођачку поетику. Наиме, Ашеканзи, како сам каже, и студијско снимање третира као јавно извођење, јер не жели да угрози спонтаност која долази са тренутком. Због тога, када се сетио старог снимка из 1971. године, који је притом снимио неко из публике, Ашенкази је закључио да „није лош" и одлучио се да сними само прву књигу и да у неку руку, подари парњака свом претходном читању. Сам Ашкенази данас, у својој осмој деценији живота, више не концертира, али са великим интересовањем истражује дела која није до сада у својој обимној дискографији забележио. Прсти осамдесетгодишњег пијанисте, како то примећује један критичар, итекако агилно одговарају променљивим карактерима и стањима Дебисијеве музике. Такође, Ашекнази врло брижно употребљава педал, тако да динамичка сенчења Прелида бивају посебно прецизно извајана. Пијаниста обраћа пажњу и на вођење гласова – што је један од врло важних аспеката Дебисијевог пијанизма који се исувише често пренебрегава – чиме се остварују вишеструке визуре и нијанске звука.

Владимир Ашеканзи је рођен 1937. године у Горком, а са шест година почео је да свира клавир. Са само осам је примљен на Централну музичку школу у Москви, а потом је завршио Московски конзерваторијум, у класи Лава Оборина, пијанисте истанчаног лиризма који се и може чути и у Ашкеназивијем тумачењима и поред његове бриљанте технике, али и великог поштовања историјских и стилских одредница. Освојио је другу награду на Шопеновом такмичењу у Варшави, 1955. године, као и прво место на Такмичењу Краљице Елизабете у Бриселу наредне године, а потом је 1962. поделио прво место са Џоном Огдоном на Међународном такмичењу Чајковски. Његова потоња каријера га је произвела у једног од најцењенијих пијаниста нашег времена, чија је креативност превазишла солистичке оквире, јер је Ашкенази познат и као диригент.

Уредница Ксенија Стевановић