Имагинарна едиција

Ханс Јирген Бахорски: Снови који никад нису сањани

У емисији Имагинарна едиција до петка, 30. новембра, можете пратити текст Ханса Јиргена Бахорског „Снови који никад нису сањани”, посвећен тумачењу снова у средњовековној књижевности.

У овом огледу аутор разматра проблем снова и њиховог значења у средњовековној књижевности анализирајући три контрастне употребе снова у делима „Песма о Нибелунзима" (око 1200), „Парсифал" Волфрама фон Ешенбаха (око 1220) и „Габриото и Рајнхарт" Јорга Викрама (1551). У сваком од ових дела, различита је веза између говорног субјекта и сна, а различит је и степен до кога психоаналитичке идеје могу да осветле текст. Према Бахорском, ако текст о сну садржи нешто што сањач, заправо, не зна, али што, такође, и нико други не може да зна, ко онда у књижевном тексту зна порекло сликовне слагалице која се појављује радом сна? Одакле текст сна узима материјал и поједине слике за слагалицу? Коначно, ако сан представља „скривена вратанца најдубље и најскривеније нише душе", у чију душу гледамо у сновима описаним у средњовековним романсама, сновима који „никада нису сањани"?

Текст је преузет из 49. броја часописа History Workshop Journal, објављеног 2000. године. Превод с енглеског језика: Мирјана Стефановић.

Уредник: Предраг Шарчевић