Разум и осећајност

Рођен 1739. у кметској породици у руралном делу Чешке, Јан Вањхал је прва знања из музике стекао од локалих музичара, те је већ са тринаест година постао оргуљаш у сеоској цркви. Када је напунио двадесет, преселио се у Беч где је најпре учио са Карлом Дитерсом фон Дитерсдорфом, стичући све већи углед као виолиниста и композитор. Захваљујући првим успесима, Вањхал је успео да сакупи довољно новца да откупи своју слободу, па је отпутовао у Италију 1769, да би се вратио у Аустрију две године касније. У Бечу се трајно настанио тек 1780. године, у тренутку када су се у граду налазили Моцарт и Хајдн, са којима су Вањхал и његов учитељ Дитерсдорф свирали у гудачком квартету. Вањхал је остао у царској престоници до своје смрти 1813. године, радећи као композитор, виолиниста и педагог, који је између осталих подучавао и Игнаца Плејела.

Упркос популарности коју су дела Јана Вањхала уживала током његовог живота и великог опуса који је за собом оставио, потоње генерације су у великој мери заборавиле музику овог чешког композитора, који је остао у сенци великана бечког класицизма. Вањхал је дао велики допринос развоју класичне симфоније, од којих се многе по квалитету могу поредити са Хајдновим остварењима. У њима се може пратити развој његовог стила, од барокних елемената у раним делима, до утицаја Штурм унд Дранга који се огледао у присуству молских тоналитета, пулсирајућих осмина у басовским линијама, изненадним прекидима у мелодијској деоници и пренаглашеним динамичким ознакама.

Емисију уређује Ивана Неимаревић