понедељак, 05.11.2018, 21:55 -> 14:35
Извор: Трећи програм
Студије
Милан Суботић: Украјинска политика историје
У циклусу СТУДИЈЕ, од понедељка, 5. до петка, 9. новембра можете слушати текст Милана Суботића „Украјинска политика историје”.
Студија Милана Суботића „Украјинска политика историје: спорови о Степану Бандери" део је обимнијег рукописа посвећеног истраживању утицаја политичке употребе интерпретација прошлости на настанак и идеолошко оправдавање оружаних сукоба у Украјини. Користећи концепт 'политике историје' као основно аналитичко средство, аутор у овом делу рада исцрпно приказује спорове о ратној прошлости Украјине у чијем су средишту међусобно супротстављене оцене лика и дела Степана Бандере, вође „Организације украјинских националиста". Слављен као 'херој' и осуђиван као 'фашистички злочинац', Бандера је у пост-совјетској Украјини претворен у симбол којим се означавају и изражавају различита тумачења прошлости и визије политичке будућности украјинске нације и државе. Стога је примарни предмет ауторовог истраживања употреба тог симбола у дискурсу политике током различитих периода развоја пост-совјетске Украјине.
Указујући на регионалне димензије постојећих подела украјинског друштва у погледу тумачења прошлости, Суботић спорове о Бандери интерпретира као део 'рата памћења' у коме сукобљене интерпретације теже успостављању доминације на нивоу читаве заједнице. У смени различитих политика историје током две и по деценије државне независности Украјине, поред унутрашњих, кључну улогу су имали спољно-политички фактори, пре свих Руска Федерација са својом тежњом ка реинтеграције пост-совјетског пространства. У отпору према овој тежњи и опредељењу за интеграцију у Европску Унију, у Украјини је артикулисан национално-историјски наратив у коме Бандера и покрет који је он предводио представљају симболе херојског отпора руско-совјетској доминацији. Према оцени аутора, сагласност ових симбола са прокламованим прихватањем европских вредности је веома спорна, а законско регулисање тумачења прошлости изазива отпор код значајног дела становништва чије је колективно памћење формирано под совјетским и руским утицајем. Текст који емитујемо је део покушаја трагања за одговором на питање како су 'ратови памћења' у Украјини добили трагичан наставак у правом оружаном ратном сукобу.
Чита
Александар
Божовић.
Уредница
Оливера Нушић.
Коментари