Стваралаштво Луј-Емануела Жадена

Луј-Емануел Жаден један је од неколицине француских композитора који су у својој отаџбини били активни пре, у току и након Француске буржоаске револуције. Рођен 21. септембра 1768. године у самом Версају, у породици дворских музичара, Луј-Емануел Жаден био је одмах запажен као композитор, те је његова прва опера изведена у Версају већ 1788. године. У току револуције био је изабран за једног од професора новооснованог конзерваторијума, а 1806. постао је директор позоришта „Молијер". Као композитор који се политички углавном није експонирао, Жаден је задржао свој положај и након Рестаурације династије Бурбона, а 1824. године постао је и носилац ордена Легије части. Попут већине француских композитора, био је пре свега био активан у свету опере, о чему сведочи чак четрдесет два остварења, компонована у периоду од 1788. до 1822. године, од којих само једна, последња, није изведена за композиторовог живота. Ипак, Жаден је данас углавном извођен као композитор инструменталне музике, како камерне, тако и оркестарске.

Осам година старији од Жадена, италијански композитор Луиђи Керубини настанио се у Паризу у сам освит Француске буржоаске револуције и убрзо постао водећи аутор француске опере-комик. Керубини и Жаден били су не само колеге на новооснованом Конзерваторијуму, већ су сарађивали и као коаутори опера-пастиша. Керубинијев опус посебно је значајан у домену развоја оркестрације, а његове оперске увертире сматране су врхунским остварењима оркестарске музике и извођене су као независне композиције на симфонијским концертима широм Европе.

Почетком 19. века, париска оперска публика поклонила је своје симпатије новој генерацији композитора. Освојивши низ неподељених признања париске критике и публике, Франсоа-Адријен Боалдје је у првој деценији новог столећа важио за водећег композитора опере-комик. Боалдјеов идиом посебно се истиче богатством мелодија које су непосредне, лишене патоса и виртуозитета.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић