Имагинарни пејзажи

Ова млада уметница из Лос Анђелеса, не бави се само музиком, већ ствара у широком пољу интердисциплинарности. Њена остварења краси комбиновање теренских снимака, дигиталних боја и процесованог гласа, унутар естетског оквира који се ослања на калифорнијски арт мистицизам у комбинацији са француском постструктуралистичком теоријом. Тренутно ради на пројектима у којима се обраћа расколу између ограничених ресурса физичког света спрам безграничног поља дигиталне репрезентације.

Пре само десет дана, тачније 19. октобра, угледна дискографска кућа Room40 из Бризбејна којом руководи Лоренс Инглиш, објавила је нови албум Џиниве Скин чији је назив A Parallel Array of Horses. Инспирисан је називом за геолошки феномен по којем је један тип стене потпуно раздвојен од себи сличних, такозваним „венама" различитог минералног порекла. Звуци на овом албуму су и снимљени и компоновани - на почетку чућете теренски снимак олујног ветра у пустињи Мохаве, а на крају звук највеће колоније мексичких слепих мишева који излазе из своје пећине у летњу ноћ Јужног Тексаса. Обе сцене - уводна и закључна - говоре нам о пејзажима природне пластичности, о нечему што може бити ту увек, као ветар, али и што може убрзо нестати попут живих екосистема. Или како то Скин сама каже: „Кроз слушање могу да се вратим назад до децентрализване, порозне садашњости - садашњост је још увек овде, са свим својим променама, конфузијама, и важним међузависностима. Нова материја се нити ствара нити уништава, већ само настају нове форме" закључује Скин.

Уредница Ксенија Стевановић